U 91. godini života juče je preminula čuvena Jelisaveta Jela Surudžić, izuzetna žena, stvaralac osnove predškolskih ustanova, u čije vreme je izgrađeno 10 vrtića, odmaralište „Ovčar” u Ulcinju i odmaralište na Zdravljaku.
Jelisaveta Jela Surudzić je žena čije ime je crvenim slovima upisano u istoriju grada Čačka. Rođena je 1933. godine u dragačevskom selu Goračići, u to vreme bila je jedna od retkih koja je posle nižih razreda čačanske Gimnazije, završila Učiteljsku školu u Užicu i Višu pedagošku za vaspitače u Beogradu. Bili su to teški dani za Jelu, ali uz sebe je imala majku koja najveći borac kog je upamtila.
“Ona je svakog petka dolazila peške iz sela do grada kako bi meni i gazdarici kod koje sam živela donela hranu i to na leđima, sira, kajmaka, kromipira i slanine. Kasnije sam izračunala da je ona za vreme tog mog školovanja u Čačku prešla čak 4.000 kilometara. I te kako sam imala od koga da naučim sve o pažnji, brizi i požrtvovanju prvo u svom domu, a zatim i u školama i to sam znanje uspešno sprovela u praksi”, ispričala je svojevremeno Jela za RINU.
Najpre je počela da radi kao učitelj u jednom nepristupačnom selu na planini Goliji. Do svog radnog mesta stigla je na konju probijajući se kroz snežne smetove, a kad je odlazila sa suzama u očima Jelu je ispratilo celo selo. Došla je u Čačak gde je počela da radi kao vaspitačica u vrtiću, a kasnije je postala i direktor te ustanove.
U vreme kada je postala direktor, u Čačku su postojala samo dva obdaništa, a za vreme njenog mandata izgrađeno je čak njih – deset! Dešavalo se da se u samo jednom danu jedan vrtić otvara, a na izgradnji drugog postavlja kamen temeljac. Takav učinak čak i u ono „zlatno Titovo doba“ bio je pravi podvig, pa su u Čačak na konsultacije i da uzmu pelcer uspešnog poslovanja, dolazile brojne evropske i svetske delegacije.
“Imali smo viziju da izgradimo što više vrtića, jer Čačak je šezdesetih godina prošlog veka počeo ubrzano da se naseljava. Sa kolegama sam obilazila naseljena mesta i gde je bilo puno zgrada, odmah smo tražilii lokaciju i za vrtić. Među prvima je otvorne „Leptirić“, to je bila samo livada zarasla u korov, a onda su usledili i ostali. Kad je sagrađen most i pregažena Morava, otvorili smo vrtić „Mladost“ na keju. Ja sam rukovodila svim tim poslovia, bila inicijator, ali ništa ne bih mogla da uradim da oko sebe nisam mala dobar tim, a rukovodstvo Čačka je imalo izraziti sluh za decu i njihove potrebe”, govorila je Jela.
Bili su to, kako je objasnila, funkcionalni vrtići, sa nekoliko vaspitnih grupa, a zahvaljujući sposobnoj Jeli tada su u Čačku uvedene i jaslice, kao predškolsko obrazovanje. A svoj posao na zavidnom nivou i tada su obaljali logopedi, psiholozi i ostali stručni saradnici.
Dragačevku svi pamte kao veliku, ali i vrlo skromnu direktorku. Za sve vreme svog službovanja, koje je trajalo 25 godina Jela nije imala vozača niti besan automobil, od početka do kraja vozila je mali reno četvorku.
Kao jedan od najvećih pregalaca Jela Surudžić odlikovana je najvećim republičkim i gradskim priznanjima.
Izvor: blic.rs
