Pop pevač Ivan Gavrilović prisetio se devedesetih godina, kad je bio jedan od najpopularnijih izvođača na našim prostorima. U razgovoru za Svetski radio govorio je o tome ko ga je tada angažovao za nastupe, u kakvim odnosima je bio sa glavnim facama iz tog doba, ali je otkrio i kakve je poklone dobijao od ljudi s druge strane zakona.
U ono tvoje vreme sve je bilo drugačije nego danas.
“To je bio spektakl. Nas su tada sve te velike face zvale. Mene i Željka Šašića kao specijalne goste. Pozvao nas je i Arkan na svoju svadbu, ali on nas je zvao kao prijatelje, ne kao pevače. Kupili smo im u antikvarnici po jedan poklon koji je dostojan takvih domaćina. Dopali su im se naši pokloni. Uvek je bilo lepo biti deo te priče. Mi smo tada bili klinci. Ceca nas je posle zvala i za svoje solističke koncerte, to se ne zaboravlja”, kaže Ivan.
Mnogo su se tada družili momci s druge strane zakona i estrada.
“Istina. Opasni momci su voleli da budu u društvu pevača i estrade. Čuvali su nas, preporučivali, sređivali nastupe, a nikad im nije palo na pamet da nam traže neke pare. Nikako, niko nije ulazio u nečiji džep, kao što se danas to dešava. Menadžeri su danas jako agresivni, maltretiraju izvođače i traže velike procente. Bilo je tada mnogo veselo, lepe devojke, piće. Tada se živelo od danas do sutra i ti opasni momci, sada kad se setim, bili su nenormalno darežljivi prema nama. Oni su tako živeli, samo da je slavlje. Jer svi oni nikad nisu znali šta ih čeka sutra i da li im je to možda poslednje veče u životu, jer ih tamo negde čeka metak”.
Je l’ si dobio nekad neki skupoceni poklon koji pamtiš i danas od tih ljudi sa druge strane zakona
“Kako ne. To su stvarno bili ludilo pokloni. Mnogo su bili darežljivi. Od kola preko zlatnih lanaca, preko najskupljih satova. Ne kao ovo danas, samo da bude što seljačkiji. Da te oblepe po čelu s pet glava, pa pokaže prvo da svi vide pa onda ti zalepi na čelo. Mi nismo bili iz te priče, i hvala svima na svemu. Oni su tada pare davali klavijaturisti, ne nama, i onda ti priđeš do klavijaturiste i šokiraš se količinom novca. Legendarna pesma u to vreme bila je “Idi, muko”, bila je vezana za ratni period. Ljudi su tu pesmu doživljavali lično. Onda dođu tamo gde mi radimo, samo tu pesmu čuju, ostave novac i idu dalje”.
Da li ste se plašili te ekipe?
“Bilo je strahopoštovanje. Ali bilo je zenta malo (smeh). Arkan je bio autoritet. Sećam se da sam se jednom ofarbao i on me pitao šta sam uradio, da li se drogiram, da li sam prolupao i da nije vreme za takve gluposti, pa je rekao frizeru da me sredi što pre. Vodilo se mnogo računa. Tap 011 je morao da ode kod njega na raport zbog pesme i spota “Da li bi prala naše gaće, mače”, zato što su bili u boksericama, to po njemu nije bilo primereno za televiziju. Ili kad se napiješ na nekom nastupu, napraviš neko sranje, sledećih nekoliko meseci te nema na nastupima. Proglasi te neozbiljnim i s njim nije bilo zajebancije. Sad je kul da se ti napiješ i uradiš za nastup, to tad nije nikako smelo. Znao se red”, kaže Gavrilović.
Šta misliš, šta bi on sad rekao za ove naše nove repere, trepere?
“Svi danas možemo da se ponašamo kako hoćemo, mislim da su ovi ljudi danas mnogo energični. Ali ima i mnogo razlike. Vojaž i Nući su, na primer, super momci. Šta bi rekao – ne znam, ali bi bilo zeznuto kad bi njega ili nekog od njih neko pokušao da lupi patikom”, kroz smeh priča Ivan.
Družio si se i s Gocom Božinovskom i sa Šijanom.
“Jesam. Evo sad se sećam, mi u gradu, i ja krenem da muvam neku rendom devojku, krenem da je napadam, tu pored njega, a valjda je on imao neku komunikaciju s njom pre mene. I ja tu davim nju i samo osećam neko me jako štipa za butinu, okrećem se, kad ono Šijan i kao: “Skloni se od nje, matori…” Ja ono pogubljen, sklonio se momentalno i otišao na drugu stranu lokala. Ma mnogo je dobro bilo i to tad je bilo sve zezanje. Ali bila baš lepa devojka”.
Je l’ Šijan varao Gocu?
“Ja to ne bih komentarisao”, ostao je uzdržan Ivan Gavrilović.
Izvor: kurir.rs
