U mestu Visoko, nadomak Sarajeva, živi jedna baka, muslimanka, koja ima neverovatno životno iskustvo. Ovo je istinita, topla priča o baki koja je četiri godine živela u Austriji. Spletom okolnosti ona je tada živela u kući popa, hrišćanina, ali je niko nije sprečavao da sprovodi svoje verske muslimanske običaje.
Baka je rodom iz Rogatice. Kažu da su, kad su se preselili odatle, kupili kuću u u Visokom, naselje Dobrinje.
Četiri godine je živela u Austriji, ali nije mogla da se navikne, pa se ponovo vratila u Bosnu, iako je znala da će joj život tamo biti kvalitetniji.
“Živela sam tamo u popovoj kući. Nije mi niko moju nošnju branio, ni maramu ni muslimansku haljinu. Četiri godine sam u popovoj kući živela”, kaže baka i dodaje da joj je u prelepom sećanju ostao život u popovoj kući i njegovo ophođenje prema njoj.
“Rekao mi je pop: Majko ti svoje običaje provodi, a ja ću svoje. Kad sam klanjala on mi kaže, pametno majko, ti svoje, a i ja ću svoje. Poštovao je moju veru i ja sam njegovu. Niko se nikome nije mešao u običaje, čak sam sa njegove strane imala podršku. Ni u jednom momentu se nisam osećala ugroženo ili diskriminisano.”
Družili su se, pazili i bili naklonjeni jedni drugima. To je nanu posebno ispunjavalo. Što se života u popovoj kući tiče ništa joj nije nedostajalo osim svoje rodne zemlje i prijatelja.
“Kad dođe pop s liturgije kaže mom mužu: Dedo, napravi nam kafu, nena klanja, a da mi sednemo i da se ispričamo.”
Ovo je priča o poštovanju druge vere, o poštovanju razlika u svakom smislu. Ova priča je podsetnik da treba svoje da se voli, tuđe poštuje, tek tad možemo da kažemo da smo na dobrom putu. Bez obzira kojem Bogu se molimo.
Izvor: stil.kurir.rs
