Naslednik osim imovine nasleđuje i dugovanja, ali u jednom slučaju osoba koja stekne pravo svojine posle smrti drugog lica ne mora da isplati dug, a to je moguće uraditi i ugovorom o doživotnom izdržavanju, kako je za MONDO ispričao advokat Lazar Borozan.
“Ugovor o doživotnom izdržavanju je ugovor kojim primalac izdržavanja, posle svoje smrti, prenosi na davaoca izdržavanja pravo svojine na tačno određenim stvarima ili pravima, najčešće na nepokretnostima. Sa druge strane, davalac izdržavanja se obavezuje da izdržava primaoca izdržavanja i da se brine o njemu do kraja njegovog života, kao i da ga posle smrti sahrani”, započinje sagovornik Monda.
Objasnio je da se specifičnost ugovora posebno ogleda u dve pravne posledice. Na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, davalac izdržavanja ne nasleđuje primaoca izdržavanja, čak iako mu je najbliži srodnik.
“Naprotiv, smatra se da je davalac izdržavanja stekao imovinu teretnim pravnim poslom, odnosno ulaganjem rada, slično kao da je imovinu kupio. Usled toga, ako na primer sin zaključi ugovor sa ocem kojim se obavezuje da ga izdržava, a otac mu zbog toga prenese celu svoju imovinu, sin se neće smatrati naslednikom i neće naslediti eventualne dugove od svog oca. Pri tome, nebitno je kakva je priroda duga, jer nijedan dug ne nasleđuje davalac izdržavanja”, objasnio je za MONDO advokat Lazar Borozan.
Druga specifičnost ugovora se ogleda u tome da se putem njega isključuje nužni nasledni deo.
“Dakle, primalac izdržavanja može putem ugovora o doživotnom izdržavanju da prenese celu imovinu na davaoca izdržavanja i tada zakonski naslednici primaoca izdržavanja ne bi mogli da ističu povredu svog nužnog naslednog dela, odnosno ne bi mogli nikakvu imovinu da naslede”, rekao je advokat.
Sagovornik Monda ističe da je zbog ove dve specifičnosti ugovor o doživotnom izdržavanju podložan zloupotrebama te se nekada zaključuje da bi se izbegli dugovi ili kako bi se bliski srodnici isključili iz nasleđa. Naravno, u takvim slučajevima se sudskim putem može utvrđivati ništavost ugovora, ali takav proces traje godinama.
Podsetimo, na MONDU je ranije objavljeno da li naslednik nasleđuje dug. Advokat Ozren Slović je ranije objasnio da je važećim Zakonom o nasleđivanju članom 222 propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.
“Sledstveno tome, ako naslednik nije ništa nasledio, onda ne može ni odgovarati za dugove ostavioca”, rekao je advokat.
S druge strane, ukoliko je nasleđena imovina manje vrednosti od visine dugovanja, u obavezi je da vrati dugovanje samo onoliko koliko je nasledio.
“Na primer, ako je nasledio imovinu u vrednosti od 1.000 evra, a dugovanje iza ostavioca koji je preminuo iznosi 5.000 evra, on je obavezan da vrati dugovanje samo onoliko koliko je nasledio, u konkretnom primeru 1.000 evra”, zaključio je advokat Ozren Slović.
Izvor: mondo.rs
