Vremenske nepogode haraju Srbijom. U utorak je zbog njih jedan život izgubljen u Somboru, a u Novom Pazaru je proglašena vanredna situacija. Prošle godine smo se svi upoznali sa superćelijskom olujom, od kojih se i sada strahuje, a direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) prof. dr Jugoslav Nikolić kaže da globalni porast temperature svakako može doprineti porastu ovakvih oluja.
On objašnjava da su se superćelijske oluje u Srbiji javljale i ranije, da se nismo prvi put prošle godine susreli sa njima. Kaže da su samo one sposobne da proizvedu krupan grad prečnika većeg od 5 centimetara, ali i tornado, koji se ne javlja pri drugim tipovima grmljavinskih oblaka.
Uspešno može da se prognozira najranije 3 do 5 dana unapred koji region će zahvatiti, a upozorenje za konkretnu lokaciju izdaje se tek nekoliko časova unapred.
Kako objašnjava prof. dr Nikolić, za nastanak superćelijskih oluja neophodno je podizanje vlažnog, toplog i nestabilnog vazduha u atmosferskoj sredini u kojoj postoji izraženo vertikalno smicanje vetra, koje možemo posmatrati po pravcu i intenzitetu.
Srbijom ovih dana para grmljavinski sistem. Prof. Nikolić kaže da su ove godine grmljavinske nepogode počele da se javljaju u skladu sa kalendarom.
“Kao retka pojava, grmljavine se mogu osmotriti i zimi, ali proleće i leto su ipak godišnja doba kada su atmosferski uslovi, u smislu temperature, vlage i nestabilnosti, najpovoljniji i najoptimalniji za njihov nastanak i za njihovu čestu pojavu”, navodi on.
Kaže da je RHMZ, prema usvojenom Zaključku Vlade RS, izvršio sve pripremne radnje u skladu sa Zakonom o odbrani od grada, i da je obezbeđeno 24012 protivgradnih raketa.
“U 2024. godini odbrana će se sprovoditi na 7.758.900 hektara, od čega je poljoprivredno zemljište 5.108.177 hektara. Trenutno je ukupno obezbeđeno 24.012 protivgradnih raketa, što je optimalna snabdevenost lansirnih stanica sa raketama. Cilj odbrane je da se rizik od grada umanji, jer je grad elementarna nepogoda koja se nikakvim sredstvima nigde u svetu ne može sprečiti. Mi činimo sve što je moguće da se štete umanje u skladu sa strukom, pošto apsolutne zaštite nema. Efikasnost zaštite u svetu se kreće od 35 do 60 odsto, a kod nas u Srbiji ona prevazilazi 70 odsto”, rekao je direktor RHMZ prof. dr Jugoslav Nikolić.
Izvor: mondo.rs
