Sveti Vasilije Ostroški bio je episkop zahumski i jedan od najcenjenijih pravoslavnih svetitelja. Ljudi pravoslavne, ali i drugih veroispovesti se i danas dive njegovim velikim delima, a kada god se nađu u problemu, naročito kada je u pitanju zdravlje, utehu pronalaze baš u njemu.
Sveti Vasilije rođen je kao Stojan Jovanović u Popovom polju kod Trebinja, a već u 12. godini poslat je u manastir Zavala, gde je njegov stric Serafim bio iguman. Posle završetka manastirske škole, dobio je monaški čin i postao paroh Popovog polja.
Vršio je službu je u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti i grob čuvaju se u najvećoj pravoslavnoj svetinji – manastiru Ostrog u Crnoj Gori.
U narodu se utemeljilo verovanje da njegov duh leči bolesne, a tome svedoče i brojne priče. Svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru Ostrog zapisuje na papir svoju priču, monasi ih sakupljaju, čuvaju i pretvaraju u knjigu neverovatnih svedočanstava.
Postoji legenda da je sa vrha Gornjeg manastira jednom davno ispalo novorođenče iz kolevke. Budući da se Gornji manastir nalazi u stenama planine Ostroška greda, uz samu liticu, na čak 900 metara nadmorske visine, majka se prestrašila i verovala da je izgubila dete. Međutim, beba je pronađena živa i zdrava na zemlji u podnožju planine, koja se zadovoljno smejala.
Požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo je oba manastira i obližnje kapele. Posebno se izdvaja činjenica je da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba, ali nikada nije došlo do eksplozije.
Određenim danima, ruka Svetog Vasilija je otkrivena da bi je vernici celivali tokom obilaska manastira, a svi koji su imali priliku da je vide otkrivenu, govore da ta ruka izgleda veoma živo, a ne kao deo tela nekog ko je preminuo pre skoro 400 godina.
Osim toga, u manastiru se može čuti i da je nekim grešnicima svetac izmakao ruku, ne dozvolivši da je celivaju. Ako se ikada zaputite na ovo sveto mesto, običaj je da se ponese flaša ulja, koju monasi pri službama osveštavaju i poklanjaju vernicima u malim flašicama, a koje se koriste radi lečenja.
Najvažnije je da ponesete jedan par vunenih čarapa – priča se da su čarape Svetog Vasilija uvek pocepane, jer noću ustaje i hoda, pa ih monasi svakoga dana menjaju.
Na praznik Svetog Vasilija ne obavljaju se nikakvi paganski običaji, niti rituali. Jedino što bi trebalo da uradite na ovaj sveti dan je sledeće:
Na praznik Svetog Vasilijaniskreno se pomolite čudotvorcu – veruje se da će svaka iskrena želja iz dubine srca biti ispunjena! Takođe, obavezno idite do crkve i zapalite sveću!
Narodna verovanja koja su utemeljena među našim ljudima
Devojke u Bosni su, pre svanuća, bacale svoju obuću kroz vrata napolje. Ako bi cipela pala u smeru od kuće, to je bio znak da će se udati.
Veruje se da se na ovaj praznik nikako ne bi trebalo svađati ni sa kim, naročito sa svojim najmilijima. U suprotnom, cele godina će vam biti baksuzna. Naročito se treba čuvati da vas neko ne prevari. U nekim krajevima se veruje da će biti rodna godina ako na ovaj dan padne sneg ili bude oblačno.
Izvor: stil.kurir.rs
