Dokaz da je život potpuno nepredvidiv, jeste porodica Kendić-Mujakić iz Velike Kladuše, kojoj je jedna nesreća promenila život iz korena.
Naime, Enes Mujakić i Arifa Kendić – Mujakić iz Bosne do 2007. sedme godine imali su normalan život, dobili su dvoje dece, nisu ni u čemu oskudevali. Ipak, nije sve bilo tako sjajno, a Arifa je otkrila da njen muž ima bezbroj ljubavnica koje su joj čak dolazile na vrata.
“Bila sam kod njega u bolnici u poseti, vraćam se iz Rijeke kući, i čujemo kako čovek što drži tu kafić govori: “Njegova žena je jako ljuta, ako čuje za tebe, bićeš bijena”, a ona viče: “Ljuta sam i ja”. Prilazi mi i kaže mi da je Enesova ljubavnica i da je sa njim živela. A ja joj iz besa kažem: “Aaaa, Vi ste jedna od onih njegovih ku*vi. Evo sad će on još malo doći kući, pa dođi i ti, on nosi pelene, pa mu peri gu*icu. Ako si živela sa njim, znači da te je finansirao, dao ti je sve. I da ti kažem, za utehu, nisi jedina!” Nije bio nešto mnogo lep čovek, ali je imao pare i letele su za njim”, kaže ona.
Enes je godinama varao ženu i živeo lagodnim životom, a onda mu se desila nesreća koja mu je okrenula život. Naime, pao je sa zgrade i to sa visine od 9 metara i udario je u beton.
“Ne znam šta se desilo. Kada sam ga videla, bio je neprepoznatljiv. Bio je sav plav, imao je gumu oko glave. Svojim očima sam gledala kako ga tri puta oživljavaju elektrošokovima. Koliko mi je srce luplao, počelo je da me guši. O razvodi više nisam ni pomislila, a bila sam pre toga rešena da ga ostavim”, kaže Arifa i dodaje:
“Polomio je 6 rebara, imao je potres bubrega, slomljena vilica, ma 14 dijagnoza je imao. I tu nije bio kraj. E, sad, glava je pretrpela najveće povrede. I zbog njih još nije završen sudski postupak. Lekari kažu da takav prelom lobanje nije mogao da nastane od samog pada, već da je pre toga udaren sa nečim. Totalno mu je odstranjeno čelo. Jedan svedok mi je rekao da ga je poslodavac udario nekom stegom pre pada. Od pada njemu ništa ne bi bilo”, kaže Arifa.
Tu se njihova nesreća ne završava. Prilikom putovanja vozom, desila im se nova nesreća u kojoj su za dlaku izbegli smrt.
“Krenuli smo da izađemo iz voza, koji je stao, pa krenuo. Kako je voz krenuo, moj sin je ispao iz voza, a ja sam skočila za njim. Gledala sam ga kako leži na šinama. Kada smo došli u bolnicu, neurohirurg mi je rekao da se sa ovim slučajem još nije susreo, te da niko još nije ispao iz voza, a da nije ostao invalid”, priseća se Arifa.
Ona je ispričala da ih je nakon niza nesreća, konačno krenulo, te da joj je sada najbitnije da joj se suprug oporavlja.
“Bitno mi je da se on oporavlja, da ide kako treba. Mislim da je to neka viša sila, Bog određuje u kom pravcu će šta da ide i kako će biti. Mene su sačekivali da me ubiju, pa evo me, živa sam. Šta su nam sve radili, šta su mi radili sa decom, zlostavljali su ih i u osnovnoj i u srednjoj školi. Ja sam sina morala ispisati iz srednje škole”, priseća se ona.
Arifa je ispričala da porodica i dalje ima traume, kao i da deca mnogo pomažu oko nege.
Izvor: stil.kurir.rs
