Srpska pravosalvna crkva i mnogi vernici sutra slave Markovdan. Za ovog svetitelja vezani su mnogi običaji i narodna verovanja, a mnoga od njih i dan danas se praktikuju. Kao i Đurđevdan, usko je povezan sa prolećnim ciklusom običaja i sa svim što ima veze sa buđenjem prirode.
“Da bi godina bila rodna veruje se da tada treba početi neke radove. Takođe, važi verovanje da treba ustati rano na oba sveca da bi ljudi bili vredni i da ih ne bi hvatao dremež tokom čitave godine. Takođe, naš narod veruje da ukoliko zadremate na Đurđevdan, da to isto treba uraditi i na Markovdan, da mu godina ne bi bila loša i to da spava na istom mestu. Naši stari vodili su se logikom da dva minusa daju plus, to znači faktički da se iskupe za to što su učinili na Đurđevdan”, ispričala je za RINU etnolog Snežana Ašanin.
Tradicija vezana za praznik sačuvala se do današnjih dana. Dan koji deli Đurđevdan i Markovdan takođe je jedan od važnijih dana u godini.
“Ova dva sveca u nekako spojena, time što je samo jedan između njih, znajući da mi slavimo po tri dana, nekako se poklapalo sa trećim danom, odnosno prvim danom slave svetog Marka i to ima jako velike veze i simbolike i da su ova dva sveca povezana u jednu neraskidivu vezu”, rekla je Ašanin.
Markovdan se u Srbiji slavi od davnina, a kao i za većinu velikih praznika vezano je verovanje da na ovaj dan ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove u polju. Prema verovanjima starih, svetac će one koji budu bili u njivi kažnjavati nevremenom tokom čitave godine.
Izvor: espreso.co.rs
