Miloš Ilić, otac nestale dvogodišnje devojčice Danke za kojom se već četvrti dan intenzivno traga, poligrafski je testiran. Kako prenose mediji, on je prošao poligrafsko testiranje. Prema nezvaničnim informacijama, više osoba je poligrafski testirano.
Devojčicina majka Ivana i danas je u policijskoj stanici u Boru gde se saslušava na sve okolnosti oko nestanka ćerke. Roditelji će, dok se ne razjasne sve okolnosti i ne sazna sudbina deteta, biti ispitivani na razne okolnosti i informacije do kojih se dođe u toku potrage za devojčicom.
Maja Jovanović, generalni sekretar Biroa za borbu protiv trgovine ljudima, bila je gost u emisiji Puls Srbije i tom prilikom iznela svoje viđenje nestanka dvogodišnje Danke Ilić iz Bora.
“Sam slučaj je od početka imao indicija da može biti uzeta u obzir otmica deteta koja se zaista dogodila trenutkom nepažnje majke. Zaista sve to je išlo u tom nekom pravcu jer kategorički u startu, odbila sam mogućnost da dete sa nepunih dve godine koja je tek prohodala u januaru moglo da odšeta dalje od 20 do 30 metara na takvom terenu. Svi smo mi roditelji, nama je dobro poznato i to je u startu odbijeno kao mogućnost. Posebno jer je prošao veliki broj sati i da od devojčice ne postoji ni traga. Prateći sve informacije koje su nam dostupne i one koje nisu toliko javno dostupne, možemo samo zaključiti da naše službe daju maksimum, pokazale su koliko mogu reagovati i na koji način se može angažovati”, započela je Jovanović i dodala:
“Baza mora biti porodica. Verujem da u ovom slučaju postoje informacije koje porodica nije u samom startu iznala nadležnim organima koji prate i vode celu istragu. U ovom slučaju, sve je jako važno. Deset kilometara je pretražen teren. Jedno dete čak da ga je neko vodio za ruku, ne može preći tu vrstu konfiguracije terena, čak i da ga je neko nosio u rukama. U samom startu je bilo jako važno orijentisati se na porodicu. Potencirano je u velikom broju slučajeva otmica. To je periferija, kraj jednog mesta, deo gde nema velika cirkulacija saobraćaja, gde ne postoje veliki broj ljudi i gužvi. Gde bi prosto poremetilo neku vizualnu identifikaciju majke da u momentu kada se okrene i da detetu vodu ne prepozna, ne čuje zvuk auta koji odlazi”, kaže Jovanovićeva i ističe:
“Kada neko uzme dete, on neće ići sporo, on će najvećim brzinom otići, čak i da ne ide velikom brzinom. To se moralo čuti i videti jer zaista je prosto nemoguća opcija da majka nije registrovala auto potencijalnog otmičara svoga deteta. Da je neko dete za ruku odveo u roku od dva minuta, ne može ga daleko odvesti da majka ne vidi svoje dete. Da je neko krenuo u šumu sa tim istim detetom bio bi pronađen, postojali bi tragovi. Psi tragači bi, bez obzira na ljudstvo koje je prošlo tom deonicom, sigurno pratili određeni trag jer zaista njihov njuh ide do pet kilometara što je nama svima jako poznato. Tako da u ovom slučaju mislim da velika baza mora biti i porodica, da se moraju pregledati porodični odnosi, finansije, da se mora vratiti dosta unazad”, zaključila je Maja Jovanović, generalni sekretar Biroa za borbu protiv trgovine ljudima.
Izvor: kurir.rs