SPC i njeni vernici sutra obeležavaju Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja. Jovan Krstitelj bio je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene cara Iroda, koji je u to vreme vladao.
Kada mu je glava odsečena, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne. Zbog toga je uzela njegovu glavu i zakopala je na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju. Njena dvorkinja, blagočestiva Jovana, žena Irodovog dvorjanina Huze, nije mogla da živi u znanju da glava Božjeg čoveka ostane na beščesnom mestu, pa ju je iskopala tajno, odnela u Jerusalim i sahranila na Jeleonskoj Gori.
Ne znajući ništa o tome, car Irod je, kada je čuo za Isusa Hrista i velika čuda koja je činio, uplaši se i reče: To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih.
Nakon izvesnog vremena, neki vlastelin poverovavši u Hrista, ostavi položaj i sujetu i zamonaši se, i kao monah, sa imenom Inokentije, nastanio se na Jeleonskoj Gori, baš na onom mestu gde je glava Krstitelja bila zakopana.
Počeo je da zida sebi ćeliju, kopao duboko i našao zemljani sud i u njemu glavu, za koju mu se javilo da je Krstiteljeva. On je celivao i zakopao na tom istom mestu.
U Srbiji vlada verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra. Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako uaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene. U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.
U narodnoj pesmi, koja govori o nečemu što ne može biti, i u kojoj se baca kletva na devojku da se ne uda, devojka na koju je bačena kletva treba na ovaj praznik da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.
Takođe rasprostranjeno je verovanje da se na ovaj praznik ne diraju noževi niti drugi oštri predmeti kako se ne bi povređivale rane nevino stradalog svetitelja.
Izvor: espreso.co.rs
