Srbija još uvek plače za hrabrim Ivana R. Ivanovića iz Aranđelovca koji je putem društvenih mreža pre deset dana tražio vezu za lekara, jer mu je otkriven ozbiljan srčani problem koji nikako nije mogao da čeka (iako mu je u Beogradu bila zakazana operacija tek za tri meseca). Ivanov apel čuli su lekari sa niške kardiohirurgije koji su mu se istog dana javili i zakazali operaciju. Međutim njegovo srce nije izdržalo. Oplakuju ga i oni koji ga nisu poznavali, a njegov prijatelj Predrag Ilić za Nova.rs priča ko je bio Ivan i zašto je izazvao toliku reakciju javnosti.
Aranđelovčanin Ivan R. Ivanović koji je 2. februara putem društvenih mreža potražio pomoć odnosno vezu za lekara kako bi što pre operisao srce, preminuo je na Klinici za kardiohirurgiju u Nišu samo dva dana nakon operacije.
Njegov prijatelj Predrag Ilić za Nova.rs kaže da je Srbija izgubila velikog čoveka koji je bio plemenit i human.
„Ivan je bio veliki borac za prava životinja i čovek koji je pokrenuo toliko toga za sve napuštene životinje. Međutim, uvek ima i onih koji nisu bili za to što Ivan radi, tako da nikako nije uspevao da dođe do cilja. Zaprvao, došao je do cilja u Aranđelovcu, ali želeo je da ga proširi na celu Srbiju“, rekao je Predrag na početku razgovora.
Predrag je, kao i pokojni Ivan, veliki humanitarac i borac za prava životinja. Počeli su da se druže nakon protesta „Borba za Džekija“, koji je bio odgovor na organizovano višemesečno trovanje životinja u više gradova u Srbiji. Tada je uvideo kolika je Ivan „veličina“.
„Tada smo počeli da pričamo o mogućim rešenjima za napuštene životinje. Video sam koliko se on bori za to, koliko bi želeo da ih sklonimo za ulice. Država je tu trebalo da uskoči, međutim nekome je više odgovaralo da plaća odštete zbog ujeda. Mi smo ljubitelji životinja i želeli smo da im pomognemo. Ivan se, nažalost, uhvatio u koštac sa vetrenjačama i počeo je svoju borbu za te životinje. On je bio jedan predivan čovek pun života i život je i dao za te životinje. Toliko se borio, da nije obraćao pažnju na svoje zdravlje“, kaže Predrag.
Dodaje da je Ivan uspeo da se izbori za prihvatilište za pse u svom rodnom Aranđelovcu, zbog čega će sigurno ostati upamćen.
„Tražio je od svoje opštine da napravi novo prihvatilište. Svi psi su veterinarski zbrinuti, odatle se udomljavaju, sve je čisto i pedantno, psi šetaju, uživaju… A sve je to zahvaljujući Ivanu. Želeo je da takav projekat prebaci na celu Srbiju, ali nažalost, nije dočekao da doživi to. Posvetio je ceo svoj život životinjama“.
Ivan i njegova devojka imali su 78 pasa koje su sklonili sa ulice.
„Ivan je živeo u kući, imao je veliki plac na kom je sagradio bokseve i zbrinuo sve te napuštene životinje. To dovoljno govori o njemu. Njegov brat želi da uspomena na Ivana živi kroz prihvatilište. On je bio takva drugarčina, u pola četiri ujutru ako ga pozovete i kažete da nekom psu nije dobro, on će da sedne u auto i ode po psa. Takav je bio čovek. Zato želim da nastavim njegov rad i da pokušam da ostvarim sve planove koje je on imao“.
Pored toga što je zbrinjavao životinje, Ivan je privatno radio s bratom. Bavio se izradom nameštaja. Bio je otac troje dece. Iza sebe je ostavio dva sina i ćerku.
„On je bio razveden, ali je, naravno, bio blizak sa svojom decom. Živeo je prethodnih godina sa svojom devojkom. Na njoj je sada ostao veliki teret jer je sama sa 78 pasa. Zbog toga je pokrenut apel za pomoć oko hrane jer zalihe ponestaju“.
Za kraj razgovora, Predrag priznaje da mu je najžalije što on i Ivan nisu stigli da se okume.
„Takav je život, šta da se radi. Trebalo je da mi bude venčani kum. Život je nepredvidiv“, ističe on.
Izvor: nova.rs
