Čak 73 radnika vojne fabrike “Krušik” u Valjevu ostalo je bez posla jer su, navodno, tehnološki višak, a jedna od njih je i samohrana majka Snežana Savić (54) koja se trenutno nalazi na bolovanju i kojoj je koleginica saopštila da je dobila otkaz. U razgovoru za Nova.rs Snežana ističe da je još uvek u šoku jer sama izdržava dete i nepokretnu majku. Priznaje da nije očekivala da će ostati bez posla, posebno što je šefici pogona dala 200 evra kako bi ga osigurala.
Dojučerašnji radnici valjevskog „Krušika“, njih 73, ostalo je „preko noći“ bez sigurnog posla.
Iako su, donekle, očekivali da će se „nešto dogoditi“ jer su prethodnih meseci radno vreme provodili sedeći i igrajući karte u pogonu koji ne radi i koji je zatvoren, osim kada naiđe inspekcija, ni u snu nisu mogli da pretpostave da će biti proglašeni tehnološkim viškovima jer posla u ovom pogonu zaista nema, ali u drugima i te kako ima.
Samohrana majka Snežana Savić iz Valjeva (54) koja je u ovoj fabrici radila sedam godina, kaže u razgovoru za Nova.rs da je sve taktički osmišljeno i da su zbog toga ona i njene kolege prebačeni u pogone koji ni ne rade.
Ipak, nadala se da je bar ona „sigurna“, a posebno što je šefici dala 200 evra koje joj je ova tražila da bi osigurala svoje radno mesto.
„Ove vladaju mito i korupcija. Šta je uradila moja šefica u barutnom? Uzela mi je pare obećavajući da će da me prijavi za stalno. I bila sam prijavljena, ali su to učinili drugi, a ne ona. Uzela je pare i rekla mi:Ti nikada nećeš dobiti otkaz. Ona je mene faktički šikanirala, sigurno je dala predlog za mene da me otpuste. Verovatno joj se nisam svidela, uplašila se da ću izneti to što je uradila. Dala sam joj 200 evra direktno u ruke. A koliko sam joj skupih poklona dala… To više ni Bog sveti ne zna. I na kraju ostadoh bez posla“, priča Snežana za pomenuti portal.
Zbog toga je, smatra, „bačena“ u naselje Lukavac, u kom se nalazi pogon za proizvodnju lovačkog metka, a koji sve ovo vreme ne radi.
„Ne plašim se ničega. Ničega. Zato sam htela sve da kažem. Rekla sam za mito generalnom direktoru. Žena koja uzima mito trebalo je da ide u penziju odavno. Ona ima 40 godina radnog staža i šest godina beneficije, njoj je skoro 66 godina. Uzimala je od radnika pare, a kod direktorke su već počele da pristižu poruke o tome, javljali su se drugi radnici jer nije ona tražila samo meni pare. I drugi su se žalili da ima traži mito“, navodi Snežana.
Što se tiče pogona za proizvodnju lovačkog metka, Snežana tvrdi da za ovih šest meseci koliko je na toj poziciji, još uvek nijedan metak nije proizveden. Čak, još uvek nije pokrenuta nijedna mašina za rad.
Sve ovo vreme su, kaže, presedeli na stolovima (stolica, kao ni grejanja, nema), igrajući karte.
„Nas nekoliko su pozvali da dođemo da potpišemo ugovore i da idemo u Lukavac jer navodno ima puno posla. Došli smo, zatekli smo zatvorenu radionicu i za svih ovih šest meseci, nismo ništa radili. Jedan kolega je s vremena na vreme prijavljivao inspekcija, a kada oni dođu, šefica nam da da brojimo čepove što idu na lovački metak, kao da smo retardirani. I tako po nekoliko puta. Pa kad oni odu, radionica se opet zaključa, a mi sedimo i čekamo da prođe radno vreme. Katastrofa“, objašnjava sagovornica “Nove”.
Niko od „glavešina“, tvrdi Snežana, nikada nije došao u pogon da razgovara sa radnicima o tome zašto se ne radi.
„Poturili su jednu ženu da nas laže i ubeđuje da ćemo uskoro početi da radimo. Ona se svađala sa ljudima, govorila da stiže pelet, da uskoro krećemo da radimo. Lagala nas je svesno, a mi smo postajali nervozniji, ne znamo šta se dešava mesecima, a osećamo da se nešto događa. I šta smo dočekali? Da dobijemo otkaze? A ona nije dobila otkaz. Poslata je da nas laže i da nas obmanjuje, a trebalo je i ona da dobije otkaz. Ali je ona njihova, naravno“.
Snežana kaže da nije očekivala da će se njeno ime pronaći na spisku, iako ima onih koji su duže radili od nje u fabrici. Navodi da nije uzimala bolovanja, niti su nadležni imali primedbe na njen rad.
Najteže joj je što je na bolovanju saznala da je dobila otkaz, umesto da su je prethodno o tome obavestili oni koji su za to bili odgovorni.
„Kada sam 10. januara krenula na posao, ulazeći u kombi koji nas vozi u Lukovac gde je pogon za proizvodnju lovačkog metka, koleginica mi je priklještila tri prsta tako što je lupila vratima. Ja sam prste maltene izgubila, ne znam kako su mi ih doktori sačuvali na ruci. Pitanje je hoću li uopše moći da dovedem ruku u funkciju. Kada sam juče saznala za otkaz, pozvala sam šefa i rekla: Sram vas bilo, da li me je neko okrenuo da me pita jesam li ostala bez prstiju? Dajete otkaz ovakvoj ženi. Da li ja dalje mogu raditi, šta mislite? Pritom, ja sam u tom trenutku krenula na posao. I je l’ to zloupotreba bolovanja? Sramota“, kaže očajna Snežana.
Kaže da bolovanje ne sme da bude razlog za otkaz, jer niko ne ide na bolovanje zato što voli, nego što je primoran na mirovanje i lečenje.
Za kraj razgovora, Snežana poručuje da je pred njom i njenim kolegama velika borba za preživljavanje jer su ostavljeni na cedilu.
„Poslali smo predsedniku Vučiću poruku, ali nismo još uvek dobili odgovore. Ne mogu nas samo ovako baciti, bez ičega. I ono što smo primali svih ovih meseci, bilo je minimalno jer smo imali nula odsto učinka. Kako da preživimo? Direktor mi juče kaže: Imate opciju da radite u ‘Gorenju’. Rekla sam mu: Izvinite, kad budem videla vas da prvi tamo uđete, onda ću i ja. Mi u ‘Gorenje’ možemo i bez vas, oni tamo jedva čekaju da im dođemo jer im ljudi masovno napuštaju zato što je nemoguće raditi u toj firmi“, kaže ona.
Valjevska fabrika „Krušik“ oglasila se nakon navoda radnika da su dobili otkaze.
Odbacila je kao neistinite informacije o otpuštanju 73 radnika tog preduzeća, ali je u istom saopštenju potvrdila da je usvojen predlog programa rešavanja viška zaposlenih i da će jedan broj ljudi ostati bez posla u toj fabrici.
Izvor: nova.rs
