SPC i njeni vernici sutra obeležavaju zimski Krstovdan i uspomenu na prve hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Krstovdan se ubraja u “nepokretne” praznike u crkvenom kalendaru i slavi se dan pre Bogojavljenja, odnosno, dva dana pre Svetog Jovana Krstitelja koji je Isusa krstio u reci Jordanu.
Za zimski Krstovdan vezuju se brojni običaji i verovanja, a na snazi je strog post. Mnoge porodice u Srbiji Krstovdan proslavljaju i kao krsnu slavu. Za ljude rođene na današnji praznik se veruje da na svojim leđima nose senku Časnog krsta i da su zbog toga pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
U crkvama se služi liturgija svetog Jovana Zlatoustog, uz ritual velikog osveštavanja vode, koje prati praznično bogosluženje. Običaji za Krstovdan nalažu da se krstovdanska vodica deli okupljenim vernicima, a zatim i da se preko cele godine čuva u kući kao simbol dobrog zdravlja. Voda se moli da izbavi od grehova, da isceli i očisti dušu i telo i da sa verom leči i štiti.
Narodni običaji za Krstovdan takođe nalažu majkama da, sa molitvom u srcu, na današnji dan deci prave znak krsta na čelu od osveštanog ulja, a krstovdansku vodu čuvaju i njom po potrebi umivaju decu tokom cele godine.
U narodu važi verovanje da se na Krstovdan ukrštaju svi vetrovi koji jedan drugom idu u susret, a onaj koji nadjača i „pobedi“ ostale najčešće će duvati tokom cele godine. Mnogi veruju da je na Krstovdan poželjno oprati sav veš i očistiti celu kuću.
Osim što se na Krstovdan odlazi u crkvu na liturgiju i po osveštanu vodu, mnogi se u poslednjim minutima Krstovdana spremaju za Bogojavljenje. Po predanju, na ovaj praznik nikako ne bi trebalo da odete rano u krevet, već da tačno u ponoć otvorite prozore, pogledate u nebo i jasno zamislite želju koja će biti uslišena.
Za ljude rođene na današnji praznik se veruje da na svojim plećima nose senku Časnog krsta i da su zbog toga pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Ovaj veliki praznik Srpska pravoslavna crkva i vernici slave dva puta godišnje – 27. septembra i 18. januara. Proslavlja se dan kada je pronađen i iskopan Časni krst na Golgoti i dan na kojem je razapet sin Božiji i kada je vraćen iz Persije u Jerusalim.
Narodna izreka glasi: „Ko se krstom krsti na Krstovdan posti“. Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani osim Krstovdana. Bez obzira na to u koji dan se “padne”, za Krstovdan važi strog post – na vodi. Ako Krstovdan „pada“ u subotu i nedelju, dozvoljen je post na ulju.
Izvor: espreso.co.rs
