Vreme je Božićnog posta, ali i velikog broja krsnih slava koje su pred nama. Kako bismo bolje razumeli običaje i verovanja koja crkva nalaže tokom ovih praznika, za NS Uživo govorio je Miroslav Maksimović, veroučitelj koji je uspeo bolje da nam približi značenje posta i uzdržavanje od mrsne hrane i negativnih misli.
“Božićni post uvek počinje 28. novembra, a završava se na sam dan Hristovog rođenja, 7. januara. Ovaj post, kao i ostala tri velika posta u pravoslavnoj crkvi, imaju veliku važnost za život vernika. Post, sam po sebi, bez vere u Boga nije ništa drugo do držanje dijete, ali ako se post shvati kao odricanje od hrane preko koje ćemo se stalno podsećati na Hristovu ljubav prema čoveku, onda ono dobija suštinski značaj. Zapovest o postu smo dobili od samog Gospoda Isusa Hrista koji je postio u pustinji 40 dana i noći”, započinje veroučitelj.
Sagovornik je otkrio i koliko vernika zapravo posti i šta je pokazalo njegovo iskustvo u praksi.
“Na zemaljskoj kugli otprilike, po nekim statistikama, ima oko četiri odsto pravoslavaca. Da li su svi u pravoj veri, teško je reći, jer nije pravoslavan samo onaj koji je kršten, već onaj koji po rečima Spasiteljevim: „Neće svaki koji mi govori Gospode, Gospode u Carstvo Nebesko već samo onaj koii tvori volju Božiju“. Veći broj vernika posti na selima nego u gradovima, jer je ipak na selima vera više očuvana kroz zajednicu porodice. Na nama ljudima nije da sudimo o tome ko ispravno posti, a ko ne. Prosto, to je čar Božijeg sveznanja”, nastavlja Miroslav.
Pričešće je suštinska star za svakog pravoslavnog hrišćanina, to je vid sjedinjenja čoveka sa Bogom, ističe veroučitelj.
“Dugo godina smo bili odvojeni od crkve i Boga, pa tako smo zaboravili i odbacili prave vrednosti. Do vremena ateizma i bogootpadništva bilo je sasvim normalno da se ljudi što češće pričešćuju jer su prosto osećali i verovali da je to nešto dobro. Danas se nekako to zanemaruje i postavlja stalno pitanje pa je li baš toliko neophodno”, rekao je veroučitelj.
Miroslav je spomenuo i temu slavljenja slava tokom Božićnog posta i objasnio kako bi to trebalo da izgleda po crkvenim načelima.
“Postoje pojedine krsne slave koje stalno padaju u vreme velikih postova. Izdvojićemo jednu, a to je upravo Sveti Nikola koii se slavi uvek u vreme Božićnog posta. Neophodno je postiti, ne samo taj dan, već ceo post, ali ako ćemo pričati o samom danu kao krsnoj slavi naravno da treba. Ne postoji ni jedno jedino opravdanje za one koji su „vernici“, a da na dan krsne slave ne prave posnu trpezu. Ukoliko se ne pravi posna trpeza, postavlja se prosto pitanje, da li slaviš radi Boga i sveca ili da bi okupio društvo da se jede”, kaže on i dodaje da je ljudima često izgovor bude da je riba skupa ili komplikovana za pečenje i spremanje, a još gore da gosti ne vole ribu pa se zato ne sprema.
“Što se tiče finansija posne i mrsne hrane to je sve približno, razlike su veoma male ili gotovo nikakve. Kako kaže, ukoliko naši gosti ne vole ribu ili, uopšteno posnu hranu, ne treba da nam dolaze u kuću jer nam to i nisu prijatelji. Svako prema svojoj veri u Boga pravi trpezu,a sve ostalo su izgovori za lično neverovanje”, zaključuje veroučitelj Miroslav.
Izvor: telegraf.rs
