Celu javnost pogođena je vešću da je sin čuvenog harmonikaša Mirka Kodića iznenada preminuo u snu u 30-oj godini. Ljudi su zanemeli od šoka nakon informacije da je mladom Aleksandru srce samo prestalo da radi, kako su pokazali nalazi obdukcije. Stručnjaci objašnjavaju da je smrt u snu najviše povezana sa tri organa.
“Umiranje u snu obično je povezano sa srcem, plućima ili mozgom“, objašnjava za Njuzvik dr Milind Sovani, konsultant za respiratornu medicinu u Notingem univerzitetskim bolnicama NHS Trust.
Kada spavamo, malo je verovatno da ćemo moći da odgovorimo na signale koji bi mogli ukazati da nešto nije u redu sa ovim organima.
“Ako stojim i imam pauzu od 10 sekundi u kucanju srca, pašću, onesvestiću se i snažno udariti o pod i neko će to čuti. Kada spavate, jednostavno ne možete da reagujete na sebe i svoje simptome“, objasnio je kardiolog Džek Flajer za The Wall Street Journal (VSJ).
Srčani zastoj dešava se kada srce iznenada prestane da kuca, što zauzvrat prekida protok krvi do glavnih organa i može dovesti do smrti bez hitnog lečenja – 22 procenta se dešava između 22.00 i 6.00 ujutru.
Zastoj srca je posledica poremećaja električnog sistema srca zbog kojeg dolazi do prestanka rada srca. Ovako srce ne može da se snabdeva krvlju i hranjivim materijama telo, mozak i drugi vitalni organi u ovim uslovima ne dobijaju dovoljne količine kiseonika, bez kojeg nema života. Zastoj srca nije infarkt.
Ako mozak nema tokom pet minuta dovoljne količine kiseonika, dolazi do trajnog oštećenja mozga. Brza kardiopulmonalna reanimacija, van bolničkog okruženja, udvostručava šanse za preživljavanje srčanog zastoja. Starije osobe i muškarci su u najvećem riziku od naglog zastoja srca, navodi Američki centar za kontrolu i prevenciju bolesti.
Kod skoro 50 odsto pacijenata zastoj srca nije praćen simptomima. Neki pacijenti mogu osetiti palpitacije ili vrtoglavicu. Jedna od teškoća je činjenica da nagli zastoj u radu srca može biti prvi simptom. Osobe koje imaju neko propratno stanje nekada osećaju simptome kao što su ubrzan rad srca i nedostatak daha.
Kada dođe do iznenadnog srčanog zastoja pacijent obično izgubi svest i otežano diše.
Preventivni pregledi su uvek značajni za proveru zdravstvenog stanja našeg organizma, a posebno ne bi smele da ih preskaču osobe koje već imaju srčane probleme praćene simptomima bola u grudima i nedostatka daha.
Izvor: stil.kurir.rs
