Vest koja stiže iz Hrvatske, mogla bi da uznemiri i građane u regionu. Naime, Hrvatska agencija za poljoprivredu i hranu (HAPIH), objavila je kako se pašteta od pileće džigerice, od 100 grama, povlači sa tržišta.
Kao razlog su naveli da slovenački proizvođač, Perutnina Ptuj, na deklaraciji proizvoda nije označio postojanje alergena soje. Uzimajući u u obzir da čak i tragovi određenih sastojaka mogu negativno da utiču na zdravlje konzumenata, proizvod je bilo neophodno ukloniti sa rafova hrvatskih marketa.
S tim da se širom Srbije prodaju proizvodi slovenačkog giganta Perutnina Ptuj, zapitali smo se da li postoji mogućnost da se isti artikal našao i u našim marketima.
Kako kaže Marko Dragića iz NOPS-a (Nacionalna organizacija potrošača Srbije), sporna pašteta se možda i nalazi u srpskim prodavnicama, ali nema razloga za brigu.
“Uvek postoji mogućnost da je neki proizvod završi i kod nas, isto kao skorašnja situacija sa Mančmelou slatkišem. S tim da je u pitanju zaista minimalni procenat tragova soje u spornoj pašteti u Hrvatskoj, iako je ima kod nas, teško da ta količina može ozbiljnije da ugrozi zdravlje konzumenata”, započinje Dragić.
Dodaje i da je prosto nedopustiv ovakav propust proizvođača, da nijedan proizvod ne sme da izađe iz proizvodnje pre izvršene kontrole, kao i pre nego što se utvrdi da li ispunjava sve kriterijume i standarde.
“Loša slika proizvođača, kompanija, i samog brenda se stvara upravo ovako, ali ne samo kod njih. I sami prodajni objekti, bilo da su manji ili veći trgovinski lanci, gde se zatekne nesipravan artikal dobijaju loš glas od potrošača zbog nemara i neadekvatne kontrole proizvođača”, kaže Dragić.
Kako su hrvatski mediji objasnili, sporna jetrena pašteta nije usklađena sa uredbom Evropske unije o utvrđivanju opštih principa i uslova zakona o hrani. Dragić objašnjava da postoji neravnoteža kada je reč o pravilima o uslovima zakona za hranu između država koje nisu članice Evropske unije, i onih koje to jesu.
“Definitivno postoji razlika, drugačiji su pravilnici, kao i standardi hrane. Jedno važi za zemlje Evropske unije, a drugo za sve one države koje ne pripadaju EU. Prvenstvena razlika jeste što hrana namenjena za tržište zemalja Evropske unije mora da bude kvalitetnija, a na svakoj deklaraciji proizvođač je dužan da naglasi apsolutno sve, pa i najmanje procente tragova svih sastojaka koje sadrži određeni proizvod”, objašnjava Marko Dragić i dodaje:
“Ukoliko uzmemo u obzir proizvode od mesa, standard Evropske unije nalaže da u tom proizvodu mora da postoji oko 70, 80 odsto mesa, dok u onom manjem procentu mogu da budu dodaci”, kaže on.
Iako naša zemlja nije članica Evropske unije, postavljen je isti standard.
“Poslednjih godinu dana postavljen je standard i kod nas. Kvalitet hrane i u Srbiji mora da se precizno odredi, kao i da se napiše koji je kvalitet mesa na samoj ambalaži, kako građani ne bi bili u zabludi. Isto kao u Evropskoj uniji, proizvodi od mesa na domaćim rafovima moraju da imaju više od 70, 80 odsto čistog mesa u svom sastavu”, zaključio je Dragić.
Izvor: kurir.rs
