Nakon što su Hamasovi militanti izvršili invaziju na južni Izrael i ispalili rakete na izraelske gradove u iznenadnom napadu u subotu ujutro, lider Hamasa nazvao je operaciju “Al-Aksa poplava“, rekavši da je napad izveden kao odbrana džamije Al Akse.
U izjavama Hamasa takođe se spominje izraelska blokada Gaze i izraelsko nasilje nad Palestincima na okupiranoj Zapadnoj obali kao motiv za napad, ali se ističe i opšte protivljenje Hamasa postojanju jevrejske države. Ipak pitanje “odbrane džamije” je jedna od glavnih stavki koje Hamas navodi kao opravdanje za svoju ofanzivu. Oni u jednom od saopštenja ističu da je Izrael dozvolio „jevrejskim grupama da oskrnave džamiju Al Aksa. Takođe se pominju i namere Jevreja “da podignu svoj navodni hram na ruševinama svetilišta našeg proroka Muhameda“.
Kompleks Aksa, koji je takođe dom džamije Kupola na steni, možda je daleko od Gaze u geografskom smislu, ali je važno muslimansko sveto mesto i dugo je bio žarište izraelsko-palestinskog sukoba.
O značaju džamije al Aksa za muslimane svojevremeno je u intervjuu za Kurir govorio dr Miroljub Jevtić profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Profesor Jevtić kaže kako ima jedno mesto na svetu oko čega se kako ističe vrti celokupna kvadratura kruga svetske politike.
“To mesto se zove Brdo hrama. Prema jevrejskom verovanju da bi čovek bio spašen on mora da prinosi žrtvu. Žrtva se može prema jevrejskom verovanju može prinositi samo u hramu koji je podigao Solomon na tom Brdu hrama. Taj hram su kasnije srušili Vavilonci… Posle je ponovo obnovljen a onda potpuno srušen 132. i 133. godine posle Hrista. Jevreji su proterani iz Palestine i živeli su u dijaspori sve vreme maštajući da se vrate u Jerusalim ali ne da bi napravili državu već da bi obnovili hram kako bi u njemu mogli da prinose žrtve. Ali da bi hram mogao da funkcioniše da ne bi ponovo bio srušen onda je potrebno da se napravi država koja će ga štititi. Funkcija povratka jevreja i obnove države Izrael nije zbog države nego zbog hrama. Muslimani su u sedmom veku zauzeli Jerusalim i zauzeli to mesto gde je bio hram. Oni su na njevom mestu podigli dve džamije – Al Aksu i Kupolu na steni. Te dve džamije su podignute u čast verovanja u islamu da je sa tog mesta Muhamed na svom krilatom konju odleteo na nebo, video raj, video pakao, osetio Alaha ali ga nije video jer se Alah ne može videti. Potom se vratio na zemlju isto tu, posle čega je prenet u Arabiju”, objasnio je profesor Jevtić tada u intervjuu za Kurir.
Prema njegovim rečima za muslimane je to treće sveto mesto u islamu.
“Kada je obnovljena država Izrael 1948. koja je obnovljena sa ciljem da se tu obnovi hram, ali je Brdo hrama to jest Jerusalim je ostao pod vlašću Jordana. U junskom ratu 1967. Izraelci su kako oni kažu oslobodili Jerusalim, a Arapi kažu da su ga Iizraelci okupirali… Tako su jevreji došli u politički posed Brda hrama. Ali na Brdu hrama nije bilo ni jevreja ni jevrejskih spomenika, tu su bili muslimani. Oni su tada bili u prilici da sruše te dve džamije i da tu obnove Solomonov hram. Ali to bi za muslimane značilo da ste im na živo izvadili srce iz grudi. Oni zbog toga nisu smeli to da urade. I cela priča se vrti oko toga. Da bi nastao mir između Jevreja i Palestinaca potrebno je Jevreji odustanu od Brda hrama. A ako odustanu od Brda hrama onda se postavlja pitanje zašto su se vraćali u Izrael. A isto Arapi – ako bi odustali od trećeg svetog mesta onda prestaju da budu muslimani. To je ta kvadratura kruga koja se ne može rešiti. Sve se vrti oko toga”, rekao je prof. Jevtić.
Govoreći zbog čega mnogi na prvi pomen terorizma pomisle na islamski terorizam i zbog čega se baš islam povezuje sa terorističkim delovanjem, on je napomenuo da zapravo “niko ko je ozbiljan ne poistovećuje islam sa terorizmom.”
“To što se kaže islamski terorizam pa taj terorizam koji se opisuje jeste islamski, ali to ne znači da su svi muslimani teroristi. Niko to ne poistovećuje. A što se tiče svetog rata… Ako hoćete, sveti rat u u srednjem veku pre muslimana je bio krstaški rat kada su Persijanci kada su prodrli u Jerusalim i odneli časni krst na kome je razapet Hrist. E onda je Vizantija pokrenula krstaški rat da bi taj krst vratila. Ali desila se jedna druga stvar. Kako je hrišćanski svet kroz razvoj ljudskog društva se sekularizovao i veru učinio privatnom stvari koja nema veze sa državom, a rat je akcija koju sprovodi država, onda je u hrišćanskom svetu rat kao verska činjenica izgubio svaku važnost i više ga niko kao takvog ne vodi”, rekao je Jevtić.
Za razliku od toga, ističe profesor Jevtić, islam ne dozvoljava sekularizaciju.
“U islamu sekularizma nema i svaki događaj u životu pojedinca i zajednice meri se i vrednuje prema islamu. A islam kad se radi o ratu dozvoljava samo rat koji ima verski cilj. Svi ratovi moraju imati verske ciljeve, moraju imati versko opravdanje. Šta god da se desilo, ako to nije u vezi sa religijom, taj rat je zabranjen muslimanima. Zato ljudi kada danas govore o verskom ratu najviše misle na muslimane zato što svaki rat koji trenutno gledate – izraelsko arapski rat, rat Irana i Iraka, rat u Siriji – je sa tačke gledišta islama u cilju ostvarivanja trijumfa religije. Sve je to džihad. Motivacija kod ljudi koji uzmu učešće u takvom ratu je uverenje da će to dovesti do trijumfa Božije reči”, objasnio je prof. Jevtić svojevremeno.
Izvor: mondo.rs
