Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra 28. avgusta slave praznik Uspenja presvete Bogorodice, koji je jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici, u narodu poznat kao Velika Gospojina.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i to je dan kada se ona vaznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Suzta se ujedno i završava post koji je počeo 14. avgusta, a vernici odlaze u crkvu na pričest.
Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događaja, nastavila je njegovu misiju.
U Svetom pismu ne postoje podaci o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je majka božija do kraja života, posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu, okružena pažnjom apostola i prve hrišćanske zajednice.
Na ikonama se ovaj praznik najčešće predstavlja tako što se ikonopiše postelja na kojoj leži Bogorodica sa prekrštenim rukama na grudima. Sa obe strane ležaja su svećnjaci sa upaljenim svećama.
Uz noge Bogorodice Sv. Petar kadi kadionicom, uz glavu su Sv. Apostol Pavle i Sv. Apostol Jovan, a ostali Apostoli su uz odar. Prisutni su i veliki hrišćanski pisci Sv. Dionisije Areopagit, Irotej i Timotej koji drže Jevanđelje, a tu su i žene koje plaču.
Iznad Bogorodice je Hristos koji drži dušu Bogorodice u vidu deteta, kojeg okružuju svetlost i Anđeli. Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan se smatra praznikom žena i majki.
Veliki broj crkava i manastira ovaj praznik kao svoju slavu.
Po celoj Srbiji su vašari i narodni sabori. Jedan sa najdužom tradicijom je u Beogradu, kod ženskog manastira u Rakovici. Velika Gospojina je slava gradova Pirota i beogradske opštine Barajevo. Običaj je da se na taj dan ne rade poslovi u kući i oko nje. Žene ne bi trebalo da započinju nove poslove, već samo da nastavljaju započeto.
Sutra počinju i Međugospojinci, odnosno Međudnevnica, dani između Velike i Male Gospojine, 21. septembra. Tada se smatra da je najbolje vreme za branje lekovitog bilja kojim se leče se razne bolesti.
Veruje se da bilje i trave ubrane na Veliku Gospojinu imaju veoma lekovita svojstva. Beru se borovnice i lekovite trave, a veruje da se će one doneti zdravlje i blagostanje svima u domu.
Za sutrašnji dan vezuju se običaji za vodu i bosiljak, za koji se veruje da je božja biljka. Zato, prema narodnom verovanju, sutra u jelo treba staviti malo bosiljka, i poslužiti ga ukućanima. Veruje se da na taj način Presveta Bogorodica štiti od zla.
Prema verovanju Srba, presveta Bogorodica je zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju. Veruje se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.
Izvor: kurir.rs
