Radovan Juračić (45) iz Kikinde, sahranjen je na Novom groblju uz jecaje neutešne majke Radmile, supruge Dragane, sestre Dijane i brata Momčila.
Nakon što se iz kapele povorka uputila do Radovanove večne kuće, tamburaši su zasvirali “Jedan dan života”. Dok su se u povorci prolamali neutešni jauci, od bola presavijene majke, tamburaši su svirali još “Tiho noći” i “Slavujev poj”, odnosno “Pesmu rastanka”.
Svi su plakali, niko od prisutnih nije mogao da zadrži suze dok je Radmila neutešno dozivala svog nastradalog sina:
-Radovane, Radovane…. Sine moj, kako će majka bez tebe. Bolje da sam ja umrla nego ti. Radovane – vikala je majka. Kraj nje su stajale i plakale Radovanova sestra Dijana i supruga Dragana. Sliku svog starijeg brata držao je neutešni Momčilo. Posmrtne ostatke Radovana Juračića, u noći između petka i subote, u Kikindu je iz Grčke dopremila jedna lokalna pogrebna služba.
Troškove prevoza tela u Srbiju snosio je grad Kikinda. Agonija je započela pre skoro tri meseca, krajem maja, kad se Radovan zaputio u Grčku kod kuma, takođe Kikinđanina, da radi:
– Autobusom se iz Kikinde najpre zaputio do Novog Sada, a odatle u Atinu, takođe busom. Pozvao me je 29. maja, oko 20 sati. Već je bio na brodu. Plovio je iz Atine na ostrvo Kos. Normalno je zvučao i na kraju razgovora poručio da će se javiti kad stigne na Kos. Međutim, posle toga se nismo više čuli – rekla je Dragana.
Postojala je nada da je Radovan živ i da će se vratiti ženi i deci, koja se raspršila kada je DNK analiza potvrdila da je telo nađeno kod ostrva Serifos, nažalost, Radovan. Potom je usledilo još nekoliko užasnih nedelja iščekivanja, sve dok telo nesrećnog Kikinđanina nije dopremljeno iz Grčke.
Obdukcija je potvrdila da smrt nastupila utapanjem, ali porodica i dalje ne zna pod kojim okolnostima je Radovan završio u moru.
Izvor: espreso.co.rs
