Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju Svetog proroka Iliju za koga se vezuju brojni običaji i verovanja. Sveti Ilija važi za jednog od najvećih proroka. Mladost je proveo u molitvama u pustinji, a zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan od izraelskog cara Ahave i njegove žene Jezavelje.
Sveti Ilija ceo svoj život poklonio je tajni spasenja. Sveti apostol Matej u svom Jevanđelju svedoči kako je zbog velikih i znamenitih čuda koja je Sveti prorok Ilija činio, narod Iliju nazivao Hristom.
Prema narodnom predanju Sveti Ilija se vozi na vatrenim kolima koja vuku četiri konja iz čijih nozdrva izbija plamen. Grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima.
Sveti Ilija je posebno poštovan u crkvi. Na ikonama se svetitelj predstavlja ili kako na vatrenim kolima ide na nebo odnosno kako drži nož u ruci kao znak da je njime poklano 450 lažnih Valovih zreca na brdu Kamil ili kako sedi u pećini gde se sklonio od oholog cara Ahava, a gavran mu donosi hranu.
Sveti Ilija Gromovnik, kako je prozvan u narodu, pada u najsušnije i najtoplije doba godine, a običaj je da se na njegov praznik ne radi u polju da se ne bi izazvao gnev svetitelja.
Među Srbima važi izreka “Od Svetog Ilije sunce sve milije”, što će reći da se leto sa ovim praznikom privodi kraju.
Mnogi roditelji muškoj deci daju ime po Svetom Iliji, jer je simbol snage i neustrašivosti. Običaj je da se na praznik Svetog Ilije jede med kako bismo bili zdravi cele godine, a nekada je postojao i zanimljiv običaj gde su majke deci mazale obraze medom kako bi bila vesela i “slatka”. Veruje se i da je med koji pčelari vade iz košnice na Ilindan naročito lekovit.
Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi stari veruju da to svetac gađa đavole pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, kako narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Izvor: kurir.rs
