Rođenje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, u narodu praznik poznat pod nazivom Ivanjdan jedan je od najvećih hrišćanskih praznika koji se obeležava 7. jula po gregorijanskom, odnosno 24. juna po julijanskom kalendaru. Pravoslavni vernici za ovaj dan vezuju veliki broj običaja i narodnih verovanja.
Veruje se da mlade devojke noć uoči Ivanjdana treba da odu na livade, upale vatru i beru cveće i travke od kojih će uplesti venac. Dok to rade treba da pevaju pesme: „Ja posejo lan, baš na Ivandan, karala me, karala Ivanova majka“ ili „Ivansko cveće, petrovsko, zečenim poljem cvetalo; Ivan je cveće nabrao, majci u krilo metao, a majka s krila na zemlju“.
Venci od ivanjskog cveća treba na današnji dan da se stave na vrata kuća, gde ostaju do naredne godine. Devojke kroz taj venac treba da gledaju rađanje sunca da bi bile rumene kao ono.
Veruje se da bilje ubrano na današnji dan ima jača lekovita svojstva. Čuva kao lek protiv velikog broja bolesti. Pred kraj dana, u mnogim selima Srbije se i danas pale velike vatre oko kojih se igra i peva.
U Šumadiji i u vinogradarskim krajevima se na ovaj dan ništa ne radi. Veruje se da vinogradi najbolje rastu i do sedam dana posle Ivanjdana jer ih čuva Sveti Jovan.
Devojke koje nisu udate na ovaj dan treba da posade u saksiji malo žita. Na Petrovdan, 12. juna treba da pogledaju da li je niklo. Ako su klice kao prstenovi, ove jeseni će se sigurno udati.
U narodu postoji običaj da se ljudi na Ivanjdan bratime i kume „po Bogu i svetome Jovanu“.
Izvor: magazin.novosti.rs
