Zakon o radu predviđa dva uslova u kojima poslodavac radniku mora da isplati otpremninu. Prvo je pravo na otpreminu kada zaposleni ide u penziju, a drugo zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak. Pravo na otpremninu se ostvaruje bez obzira da li je u pitanju starosna, invalidska, privremena starosna ili porodična penzija.
Iznos otpremnine zavisi od osnova po kom se isplaćuje. U slučaju kada se radi o odlasku u penziju, zakon je predvideo da se zaposlenom isplaćuje iznos od najmanje dve prosečne zarade u Srbiji. To bi sada iznosilo oko 170.000 dinara.
Ipak, zakonodavac je poslodavcu ostavio diskreciono pravo da svojim opštim aktom (kolektivni ugovor ili pravilnik o radu) propiše isplatu otpremnine u većem iznosu od zakonom propisanog minimuma, što nije čest slučaj.
Minimalni iznos otpremnine koji se može isplatiti po ovom osnovu ne može biti niži od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na naknadu. Pod zaradom se podrazumeva prosečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode onom u kojem se isplaćuje otpremnina. Kada se ona obračunava, u mesečnu platu ulaze i nagrade, bonusi i ostala primanja po osnovu radnog odnosa.
Nakon toga se jedna trećina ovog iznosa pomnoži sa brojem celih godina koje je zaposleni proveo na radu kod poslodavca i tako se dobija minimalni iznos otpremnine. U obračun ulaze samo pune godine rada. Ukoliko je neko proveo dve godine i deset meseci, za obračunavanje iznosa otpremnine releventne su samo dve godine.
Novac se isplaćuje i kada je iz opravdanih tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za određenim poslom ili je došlo do smanjenja obima posla, te se radniku prekida radni odnos. U tom slučaju situacija u pogledu momenta isplate otpremnine je malo drugačija, s obzirom na to da zakon propisuje da je poslodavac dužan da otpremninu isplati pre otkaza ugovora o radu.
Izvor: blic.rs
