Pisac Dušan Nedeljković, čiji sin ide u sedmi razred osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, gostovao je u emisji “Jutro” na Prvoj televiziji i pritom podržao predlog Vlade Srbije da se nastavak školske godine organizuje u kulturnim ustanovama.
“Posle tri nedelje i dalje ne verujem u školu, i dalje je problem. Prvo što sam naučio sina jeste da se javlja na telefon, pošalje poruku: ‘tata stigao sam’. Nastavnici i razredna su im bili roditelji u školi, sve je bilo lepo i krasno dok se nije desio udes. U centru mog Beograda se takav zločin desio, nema konsenzusa, plašim se da smo kao brod bez kormilara. Juče su reagovali, grad je reagovao, država je reagovala, to može da donese mir među ljude. Mi kao roditelji smo razjedinjeni, neka deca idu u školu, druga ne idu. Imaćemo jednu bezbednu zonu u tim kulturnim ustanovama, oni će biti relaksirani, idemo ka tom cilju, da 1. septembar bude dobar početak”, započeo je Nedeljković.
“Mi kao gradska deca, mi ništa ne radimo na svoju ruku, moji prijatelji su psihoilozi i psihijatri, oni su nas savetovali da relaksiramo sina, da odemo van grada, bilo smo i vratili smo se sinoć. On će prvo ići na trening košarke, sa drugarima iz VII2”, rekao je on.
Na pitanje kako je njegov sin reagovao na masakr poznati pisac je rekao: “Nakon četiri, pet dana od masakra, pomno smo ga zagledali, i sve misliš da je dobro, on mi pošalje poruku u tri sata noću, ‘tata dođi, ja ne mogu da spavam'”.
“Ja sam video toliko tragedija u životu, ali ja nisam doživeo najveću tragediji koju su doživeli drugi roditelji. Zbog medija dolazi do pogrešne interepretacije, ja nikoga ne osuđujem, pa ni roditelje i decu koja idu u školu. Lično mislim da nije dobro da dolaze na mesto zločina, treba da idu u kulturne centre. Videćemo šta će biti. Suočavamo se za užasnom birokratijom, dečija prava jesu najbitnija, ali oni su svi maloletni. Teško da će oni da odluče bilo šta bez mene. Tri devojčice koje su nastradale su išle u odeljenje sa mojim sinom, oni se znaju od jaslica. Ti te ljude znaš, ti roditelji su tu, javljaju se… kada se vidimo samo se zagrlimo, ti ljudi se tresu van sebe, ti ponovo proživljavaš sve što se desilo”, ispričao je on.
“Te reaguje savet roditelja, kolegijum roditelja, ko su ti ljudi, neki Igor me zove, šta oni odlučuju, ništa oni ne odlučuju. Suspenziju treba da dobiju čelnici škole, ili da se samosupspenduju, kao neki moralni čin. Znam direktorku, ona se sjajna žena, dobro radi svoja posao, ali odgovornost mora da postoji. Ministar Ružić je podneo ostavku, potpuno u pogrešno vreme kada je najpotrebniji. Neka rade u ostavci, pa kad sve prođe, onda neka odu”, poručio je Nedeljković.
“Ko radi sa tetkicama, ko je brisao pod, tamo su pobili našu decu, to je mesto zločina, i neko sad da se vrati na normalizaciju. Hvala na predlogu Vlade i grada, to je dobra stvar. U školi su veoma nesuptilno saopštili da je devojčica preminula, opet kukanje, plač, jedna deojčica pobegla iz škole, onda su je pola dana tražili. To nije rešenje. 3. maj treba da bude dan kada je škola završila, kako ćemo stići do 20. juna, do kraja godine to je pitanje”, naglasio je Dušan Nedeljković u gostovanju u Jutarnjem programu.
Izvor: mondo.rs
