Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan, koji je i slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina – praznik celog naselja.
Ovaj praznik uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Vaskrsa i jedan je od deset praznika posvećenih Hristu. Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti. Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije.
Vernici su išli u crkvu na verski obred posvećen velikom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekala bogato pripremljena trpeza. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.
Prema običajima, na ovaj praznik muškarci se ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine. Ujutru se najpre okuse jagode, a u prošlosti su čobani pravili krstiće od leskovih grana, pa ih ujutro stavljali na krovove kuća i pomoćnih zgrada, na torove i pritvorke, a zabadali su ih i na njive s usevima. Pre Spasovdana nije se okušalo mleko od Nove godine.
Izvor: espreso.co.rs
