Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra proslavljaju jedan od najvećih hrišćanskih praznika Vaznesenje Gospodnje, odnosno Spasovdan, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika. Čuveni Dušanov zakonik objavljen je upravo na Spasovdan 1349. godine, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.
Pre zore na Spasovdan krstonoše pohode zapise, osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, noseći barjake i krst, a narod stiže pod stablo zapisa kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
Litije se priređuju radi napretka letine i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko osveštanih stabala, moleći se i pevajući dok sveštenik činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da “čuva selo od crva”.
Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije, a u leskovačkom kraju veruju da treba izbegavati rad da ne dođe na čoveka “lošotinja” i da insekti ne opustoše njive. Na ovaj praznik po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju se krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije urađeno na Đurđevdan. Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.
U nekim krajevima bio je običaj da se od osušenog svinjskog brava sačuva vilica i na Spasovdan pojede da im “sva svinja ubuduće bude slatkorana” odnosno da im prija sve ono što “po gori popasu i iz korita poloču”. Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju nego se sa sve zubima okače u pčelinjaku da bi pčele u rojevima napredovale.
U nekim krajevima Srbije rano se išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je bio običaj da se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).
Negde se čak veruje da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala dok najpre ne podele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog voća i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.
Među narodom je bio i običaj da se na Spasovdan pre sunca kupa u reci ili moru. Vernici do Spasovdana ne piju mleko od muže u toj godini pa je ovo prvo probanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.
U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i razne lekovite trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora. Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.
Izvor: kurir.rs
