Gosti “Usijanja” na Kurir TV bili su Dragana Milanović psiholog i prof. Milan Petričković sa FPN. Oni su govorili o tome kada dete treba odvesti psihologu i kako stvoriti imunitet na nasilje koje se propagira sa ekrana.
Osim toga, gosti pomenute emisije razmatrali su detalje sa ekskurzije đaka VII/2 u Francuskoj. Naime, juče se Nina Borović Kobiljski pismom na Fejsbuku obratila Kostinim roditeljima jednim pismom, u kome je otkrila detalj da je njihov za vreme ekskurzije spavao zgrčen na fotelji iako je imao na raspolaganju dvokrevetnu sobu, što je navela kao čudno ponašanje.
Milovanović je iz ugla psihologa analizirala ovu situaciju:
“To jeste znak da detetu nije dobro i da se nešto dešava. Ako je to primećeno na ekskurziji onda bi trebalo da se zapitamo ko je video i da li se to prijavilo roditeljima nakon dolaska sa ekskurzije. To je jako bitna stvar. Da se neko sedam dana tako ponaša, to već mora da bude upadljivo. To je jedan od znakova da se nešto dešava, nije prirodno da neko tako spava nedelju dana. Čak i da dete negira i da kaže da je sve okej, opet treba sve to proveriti. Na koji način će se taj razgovor obaviti zavisi od koga koliko roditelj poznaje dete i kako komuniciraju. Doduše, uvek može da se obavi razgovor i sa stručnim licima”, objasnila je Milovanović.
Petričković je napomenuo da taj položaj spavanja aludira na nesigurnost i ugroženost koju dete oseća:
“Pozicija roditelja i vaspitni proces je vrlo kompleksan i složen. S druge strane, kažu mnogi umni ljudi, da je preduslov imati ljubav i biti iskren u vaspitnom procesu. Dodao bih još jednu komponentnu, a to je pitanje ljudskog znanja. Roditelji vrlo često u toj ulozi trebaju da poseduju određena znanja iz oblasti psihologije. U pitanju je da je neko imao malo znanja iz oblasti dečije razvojne psihologije. Svako drugi bi primetio da ta pozicija u kojoj je spavao je zgrčenost i fetusni položaj. To je položaj osobe kojoj treba zaštita, koja je nesigurna, ugrožena. Kažu da to ima povezanosti sa odnosom prema majci i ocu”, objasnio je Petričković.
On se zatim se osvrnuo na vreme, te je ukazao na osnovne propuste roditelja ubice.
“Vreme je jedna varljiva kategorija. Mi prolazimo kroz neku izmišljenu formu koja se zove vreme, pa od nas zavisi da li ćemo i za šta imati vremena. Postoji fraza ‘ko želi i hoće, naćiće vreme.’ U ovom slučaju podrazumevam odnos prema roditeljima. Oni moraju da budu vrsta slušača, čitača i posmatrača kako bi konstantovali određene ispade. Ko god ima elementarno znanje iz psihologije mogao je da uoči da tom detetu nešto u socijalnom i emotivnom kontekstu nedostaje”, rekao je Petričković.
Izvor: kurir.rs
