Nakon smrti supružnika penzionera njegov bračni drug bi trebalo da nastavi da prima svoju penziju, ali da njegov penzioni ček bude uvećan za dodatak koji bi bio u iznosu trećine primanja preminulog supružnika smatraju u Udruženju penzionera “Nezavisnost”. Oni su izmenu u našem zakonu predložili na primeru Hrvatske koja ovaj model već ima usvojen.
Od 2023. godine i udovice i udovci u Hrvatskoj primaju svoju, ali i do 20,8 odsto penzije svog preminulog supružnika, a porodična penzija od 1. januara je u Hrvatskoj veća za 10 odsto.
Ovaj model porodične penzije u Hrvatskoj ove godine obuhvatiće oko 155.200 korisnika, i u 93 odsto slučajeva radi se o udovicama.
Ovaj model najviše se isplati onima čije su penzije veće ili jednake čekovima preminulog supružnika, jer im je dosad bilo isplativije da zadrže svoju, a dodatak nisu imali. Sad će moći da zadrže svoju i dobiju 20,8 odsto od iznosa koji je primao preminuli supružnik.
Ovaj model neće odgovarati onima čiji je preminuli bračni drug imao značajno veću penziju od bračnog druga, jer bi moglo da se dogodi da će mu porodična penzija od 77 odsto biti isplativija. Hrvati imaju pravo da biraju da li će primati samo porodičnu penziju, koja sada iznosi 77 procenata od iznosa koji je dobijao preminuli supružnik, ili će, ako im je to povoljnije, imati pravo na svoju i 27 odsto od porodične.
Odredbe našeg zakona propisuju da nakon smrti bračnog partnera može da se nasledi penzija, ali najviše 70 odsto od one koju je primao preminuli. Prema rečima Miloša Grabundžija iz Udruženja penzionera “Nezavisnost”, postoji mnogo razloga zbog koji bi ove zakonske odredbe trebalo promeniti.
“Kada supružnik premine, troškovi ostaju isti, a umesto dve penzije, ostane samo jedna. Bez obzira da li je sopstvena ili porodična ona često nije dovoljna da se preživi, naročito u velikim gradovima gde su režije ogromne”, kaže Grabundžija.
“Pokrenuli smo incijativu da se po ugledu na zemlje Evropske unije i susednu nam Hrvatsku, sa kojom se često poredimo, izmenimo postojeći penzijski zakon”, rekao je on i dodao:
“Naš predlog je, objašnjava Grabundžija, svojevremeno dok je bila na čelu Ministarstva za rad podržala Darija Kisić, međutim, sadašnji ministar se još nije izjasnio po tom pitanju”.
Katarina Stanić iz Centra za socijalnu politiku kaže da u Hrvatskoj možda i postoji računica za ovakav potez Vlade, s obzirom da postoje penzioneri sa ekstremno malim čekovima, ali kod nas je situacija drugačija.
“Hrvati su uveli i drugi stub penzijskog osiguranja (kombinacija obaveznog privatnog i državnog fonda), pa su penzije iz prvog (državni fond) sada prilično niske. Pretpostavljam da je to bio razlog za izmene zakona u ovom smeru. Slažem se da su naše porodične penzije na granici siromaštva, ali mislim da bi taj problem trebalo rešavati na drugačiji način”, objašnjava Staniće i dodaje da je ovaj predlog praktično dodatak na činjenicu da je neko samac, te smatra da bi to dovelo do narušavanja penzijskog sistema u Srbiji.
Stanić je mišljenja da bi možda bilo bolje povećati minimalne iznose porodičnih penzija:
“Veći problem su penzioneri koji nemaju svoja primanja, kao i oni koji su oduvek bili samci. Oni su u težoj situaciji i trebalo bi pre njima uvesti dodatak na penziju”, poručuje Katarina Stanić.
Izvor: blic.rs
