Da troškovi ostavinskog postupka mogu tri puta premašiti ono što je ostalo iza preminulog, pokazuje slučaj P.V. iz Beograda, koji je ostao bez majke. Ona nije imala nikakvu imovinu sem 3.000 dinara pripadajuće penzije za nekoliko dana tog meseca, do datuma upokojenja.
P. V. je jednog dana zatekao u sandučetu poziv da se javi javnom beležniku radi ostavinske rasprave. Na raspravi je utvrđeno da majka nema nepokretnosti na svoje ime, već samo to malo novca, na šta je sin rekao da bi novac trebalo da ostane ocu. Nakon deset dana opetje otišao kod notara, gde je dobio rešenje da plati 8.820 dinara: za sačinjavanje smrtovnice 3.600 dinara, za sprovođenje ostavinskog postupka 3.600 dinara i za materijalne troškove 1.200 dinara.
“Platio sam troškove, ali mislim da su besmisleni i da je ovakvom tarifom prekršeno osnovno pravno načelo da niko ne bi trebalo da trpi štetu kod nasleđivanja”, rekao je P. V. za “Novosti”.
Iz Javnobeležničke komore pojašnjavaju da se ostavinski postupci vode za nepokretnu imovinu ostavioca, a sud ih ne pokreće i za lica koja imaju samo pokretnu imovinu, osim ako naslednici podnesu zahtev za raspravljanje zaostavštine. Zakon o vanparničnom postupku propisuje da sud obustavlja raspravljanje zaostavštine “ako je umrli ostavio samo pokretnu imovinu, a nijedno od lica pozvanih na nasleđe ne traži da se sprovede rasprava”.
“Kada naslednik podnese zahtev za pokretanje postupka, javni beležnici su dužni da primenjuju Javnobeležničku tarifu kao poverenici suda u postupku za raspravljanje zaostavštine”, kažu iz Javnobeležničke komore.
“Za sastavljanje smrtovnice, koja predstavlja popis naslednika i imovine ostavioca, beležnik je dužan da naplati 3.600 dinara, što je 20 javnobeležničkih bodova, nezavisno od vrednosti imovine ostavioca. Vrednost boda nije menjana od 2014. godine”, navode iz JBK.
Osnovica za obračun nagrade beležniku je vrednost zaostavštine. Za 3.000 dinara nasleđa, osnovica je najniža i “vredi” 20 bodova plus PDV, što iznosi 3.600 dinara. To je iznos koji se plaća na vrednost zaostavštine do 150.000 dinara.
“Od Javnobeležničke tarife ne može se odstupati, osim u izuzetnim okolnostima, kada su naslednici u veoma teškom materijalnom položaju”, navode iz Komore.
P. V. navodi da oni nisu podneli zahtev da se održi ostavinska rasprava, a od 3.000 dinara majčine penzije nisu odustali samo zato što “se nisu snašli u trenutku žalosti, i nije im pala na pamet ta opcija”. Dodaje još da bi javni beležnici trebalo da imaju obavezu da navedu strankama tu mogućnost i da im blagovremeno predoče troškove.
Od svih nagrada koje javni beležnici naplate od stranaka, više od 60 odsto odlazi u državni budžet. PDV je 20 odsto, 30 odsto je doprinos za unapređenje položaja zaposlenih u pravosuđu, 10 odsto je porez na dobit i 15 odsto porez na dohodak.
Izvor: novosti.rs
