Pravoslavni vernici danas obeležavaju pobusani ponedeljak, koji uvek pada u prvi ponedeljak posle Tomine nedelje, ujedno i posle Vaskrsa. Ovaj praznik prati veliki broj narodnih običaja i verovanja koja su se održala i do današnjih dana”.
Prema narodnom verovanju i običaju, treba “pobusati” grobove predaka busenjem sa zelenom travom. Vernici danas izlaze na groblja, pale sveće, uređuju grobove, mole se za duše predaka, baš kao na svake zadušnice.
Ipak, po nečemu je pobusani ponedeljak različit od ostalih zadušnih dana u godini. Naime, danas se na groblja iznose crvena jaja koje su domaćice ofarbale na Svetli petak. Ta jaja se kucaju o spomenik i upokojeni se pozdravljaju sa “Hristos Vaskrse”.
Tim običajem se iskazuje ljubav i poštovanje prema preminulima sa kojima se na taj način deli radost Vaskrsenja Hristovog. Na kraju se preostala jaja podele sirmašnima. Veruje se da je ovaj običaj najpre nastao u ruskoj crkvi odakle je došao i u naše krajeve.
O njemu je pisao još Vuk Karadžić u svom Riječniku u kome kaže da se kod Srba ovaj ponedeljak zove i “Ružičalo” jer ljudi tada pored grobova sade novo cveće (ruže, pa odatle “ružičalo”), ali i “Družičalo” jer u narodu postoji običaj da se na današnji dan momci i devojke okupljaju i druže.
Kako narod kaže, “valja se” da se danas na nekom pogodnom mestu okupe prijatelji, da se igra, peva i zabavlja. Treba uplesti nekoliko venčića od vrbovih grana i nositi ih u kosi, a ko se kroz venac poljubi postaće pobratim/posestrima za tu godinu.
U vojvođanskim selima se zadržao običaj polivanja devojaka. Naime, mladi momci obilaze fijakerima ili karucama devojke u selu i sa sobom vode tamburaše ili sami sviraju, ali nose kanticu ili ćup pomoću kojeg će politi devojku. Simbolično, polivanje vodom predstavlja spiranje pređašnjih devojačkih greha, a to takođe podseća i na to kako je Isus svojim apostolima oprao noge.
Pored toga, smatralo se da što više neki momak polije devojku, znači da je veća šansa da će je zaprositi. Ili tako bar narod veruje.
Izvor: kurir.rs