Mrežama kruži snimak mesa koje se pumpa kako bi bilo ukusnije i izgledalo veće, a Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije, otkriva šta se nalazi u njemu i da li može štetiti zdravlju.
Snimak iz fabrike za preradu mesa prikazuje kako se pumpa da bi bilo ukusnije i izgledalo veće. Da li se rasol koji može da ima aditive zaista ubrizgava u meso i da li je zastupljeno kod nas, otkrila je u emisiji “150 minuta” na Prvoj Svetlana Stanišić, doktorka fizičke hemije.
“Kada se meso prodaje kao sveže, po zakonu mora to i da bude. Dakle, sve što se dodaje u meso, to bi trebalo da bude naglašeno. Kad bismo takvo meso spremili, svakako bismo osetili so. Može da se puni vodom, ali to mora da se prodaje kao poluproizvod od mesa. Ne može da se puni samo vodom, već i nekim slanim rastvorom ili rastvorom sa pojačivačem ukusa, ali to sve menja ukus mesa. So se ne gubi prilikom termičke obrade”, objasnila je dr Stanišić i otkrila šta se u poslednje vreme dodaje u meso.
“Videla sam da sada dodaju mikroorganizme koji su dobri, koji pripadaju dobroj crevnoj flori kako bi sprečili kvar mesa. To je poluproizvod koji mora da se deklariše. Postoji instrument za ubrizgavanje, to obično rade ti koji proizvode. To nije po zakonu, mora da bude naglašeno. Ubrizgava se u meso slani rastvor, može da ima te zaštitne bakterije. Zapravo, so je neophodna da bi se zadržala voda u mesu”, rekla je doktorka.
Ipak, doktorka savetuje da meso bude uključeno u našu ishranu.
“Meso je sastavni deo zdrave ishrane definitivno. Priroda pravi najbolje eksperimente, tako da imamo prilike da pogledamo kakva je ishrana Eskima i kako to utiče na njihovu dugovečnost, a s druge strane imamo vegane. I jedan i drugi restriktivni način ishrane ima svoje mane”, naglasila je Stanišić.
“Jedino što se ne naglašava jeste da li je nešto od sastojaka genetski modifikovano. Za sada još uvek ne postoji zakon koji to reguliše. Sveže meso koje se kuva i peče treba imati u ishrani. Što se tiče organske proizvodnje mesa, mi treba da kažemo da otprilike trećinu godine krupna stoka provede na pašnjacima, a svinje i kokoške imaju ‘pravo da izađu’. Danas se svi mnogo brinu za ekologiju, ali poenta je da ako ćemo mi da budemo ekološki podobni, onda je važno da sve što im dajemo od hrane ide na tovljenje. Dakle, da ih ne pustimo posle da skakuću po livadi i da troše tu hranu”, objasnila je doktorka i dodala da pesticide ne možemo izbeći.
“Meso uključujem u ishranu. Pesticidi se nalaze u vodi sa česme, mi ne možemo da pobegnemo od toga da je životna sredina danas zagađena. Imamo mnogo načina da se branimo, a to su fizička aktivnost, raznovrsna ishrana, dosta biljnih namirnica u ishrani, meso koje je pečeno, skuvano, dobar san, boravak u prirodi.Važno je da telo ne napadnete sa svih strana odjednom. Ako jedete u pekari, onda dobro spavajte. Polako mu dajte šansu”, savetovala je dr Svetlana Stanišić.
Izvor: mondo.rs
