Ove godine Srbija dobro stoji na kladionicama za Evroviziju, baš kao i prošle. Luka Ivanović poznatiji kao Luk Blek je nakon pobede dospeo na 13. mesto. Hrvati su sa pesmom “Mama ŠČ” 17, a glavni favorit je Švedska, koja svoje finale ima 11. marta, kada će se znati definitivno ko je predstavnik, a na drugom mestu je simpatični Finac Karija sa potencijalnim evrovizijskim hitom “Cha-cha-cha”.
Stigle su prve kritike našeg nacionalnog izbora iz Hrvatske, a tekst s T-portala autorke Zrinke Pavlić prenosimo vam u celosti.
“Šta to oni rade toliko drugačije? – upitala sam se nekoliko puta u proteklih nedelju dana, kada je ekipa po društvenim mrežama komentarisala da su oba polufinala srpskog izbora izgledala mnogo bolje od domaće Dore.
Jeste da susedi imaju relativno recentno iskustvo s organizacijom Evrovizije, ali isto je tako činjenica da smo i ‘mi’ i ‘oni’ skloni sličnoj estetici, da i jedni i drugi preozbiljno shvatamo Eurosong pa se dobrim rezultatima previše dičimo, a zbog loših se smešno ljutimo, a da ni jednima ni drugima lokalni izbor za predstavnika baš ne predstavlja najbolje iz domaće muzičke produkcije. U čemu je onda fora? Po čemu je onda taj srpski izbor Pesme za Evroviziju bolji? Morala sam da gledam finale na RTS da vidim je li to zaista tako ili je reč o onoj travi koja je uvek zelenija u komšijskom dvorištu.
I stvarno je bolje – piše Zrinka Pavlić.
– Ima i apsurdno smešnih momenata, tragično loših pesama i kiča na srpskoj PZE, ali vidite da vole Evroviziju, da razumeju šta je i kakva je i da joj se iskreno raduju. Zato je njihova emisija bolja od naše.
Pesma Evrovizije ne pati od te pretenciozne veličine. Jedino što se vidi iz emisije koja je juče prikazana na RTS jeste da vole Evrosong. Za početak, u svom pratećem programu uz samo takmičenje, imali su tačku u kojoj pevači i igrači domaćini izvode jednog od britanskih pobednika Evrovizije, “Making Iour Mind Up” Baksa Fiza, a ne čudnu koreografiju na krinolini koju niko na Dori nije bio svestan sve dok jedan od spikera nije objasnio da je to posveta Dori Pejačević.
Imali su i prilog o istoriji Evrosonga, ali i prilog o Bitlsima, s obzirom na to da dolaze iz Liverpula, gde se održava ovogodišnja Pesma Evrovizije, a tokom telefonskog glasanja publike nastupili su njihovi poznati pevači. Pesme Bitlsa sa izuzetno zgodnim pratećim stajling bendom i plesačima. Za razliku od Dore, gde smo morali da gledamo i slušamo mini-koncert Tonija Cetinskog, Dore i Evrosonga veterana, bolje da ne komentarišem jer bih možda nekoga (i sebe) retraumatizovao.
Drugim rečima, komšije su predstavu osmislile u okviru toga kuda idu i zašto se takmičenje održava, ne insistirajući da svetu (a zapravo zgroženoj domaćoj publici) pokažu “kako se to radi“ i “gle kakvi smo mi genijalci”. Mnogo normalnije, pametnije i zanimljivije. Eh, da. Bilo je i priloga o scenama Evrovizije, u kojoj su se malo hvalili svojom scenom u Beogradu 2008. godine, ali i to je bilo u kontekstu Evrosonga, što je ipak lepše od besmislenog vikanja kako “u lepoj smo sali” samo da bi publika zaurlala na tribinama.
Što se publike tiče, to je bio jedan od najčudnijih trenutaka Pesme Evrovizije jer je predstava održana bez publike. Navodno je bilo incidenata na prethodnim takmičenjima sa živom publikom, ali je ipak bilo malo čudno, posebno zbog snimka aplauza koji je uvek bio približno istog intenziteta. Ali hajde.
Bolji su bili i voditelji, i to opet zato što su nastupili sa guštom i radošću domaćina lokalne Evrovizije. Naši mudraci ove godine su svojim duhovitim podsticanjem jedni na druge usredsredili celu priču na SEBE, a pritom su ispali ozbiljni idioti. Ovde su Dragana Kosjerina, Stefan Popović, Kristina Radenković i glumac Milan Marić (sećate ga se, igrao je Toma Zdravkovića u “Tomi”) imali svoje lepše i lošije trenutke, ali se nisu bavili sobom, već predstavom i takmičarima. U stvari, Radenković i Popović u grinrumu su se pošteno potukli – tačnije, posvađali su se sa konkurentima. I niko nije trošio više od dve sekunde ko je domaćin, kako je obučen, koliko je zabavan ili dosadan. Jer koga uopšte briga.
Što se tiče pesama, bilo je, naravno, svega. Po čistom kvalitetu ponude, ‘Pesma Evrovizije’ se ne razlikuje posebno od Dore, ali je zato inkluzivnija, otvorenija, spremnija da prihvati ono što je Evrosong danas, spremnija da prihvati’ drugi i drugačiji’, uprkos tome što ih drže u zemlji i na televiziji, koji nisu ništa manje konzervativni od onih na kojima se drži Dora. Teško je zamisliti da je tip poput Jovana Živadinovića Džipsija, čiji je dečko bio opširno intervjuisan i ispitivan medijski čak i iza pozornice, bio bi primljen u finale podrške ‘Dori’.
Dežurne službe za maskulinitet verovatno bi takođe imale komentare na pobednika Luka Bleka, njegov meko-tamniji imidž i suptilan, visok nastup, a sigurno bi bilo i reakcija na šminkerskog influensera Filarija. Policija za ukus, urbanost i očuvanje „građanskog” verovatno bi zamerila jednom od svojih miljenika na Dori – Princu od Vranja i njegovom bliskoistočnom inspirisanom “Cvetu sa istoka”, ali bi svakako aplaudirala Nađi, koja sa zvuk njene pesme “Moj prvi ožiljak na duši” totalno se obrušio na Tejlor Svift, baš kao i “naša” Mia Dimšić. Duo Grand je, na primer, izveo manevar kombinacije popa i opere, nalik na ‘našeg’ Žaka Hudeka pre nekoliko godina, ali se, za razliku od Žaka, nisu shvatali mrtvi ozbiljno, pa su ispali totalne legende. svojom smešnom pesmom i izvođenjem.
Ali rekoh – nije reč o pesmama. Bilo je đubreta i diletantizma, i dobrog i lošeg, i onog otrcanog koji nije mogao da shvati da su vremena kada je takva muzika svirala na Evrosongu davno prošla, i oni koji su dobro razumeli trend, ali njihov nastup nije nešto … Pobeda Luka Bleka “Samo mi se spava”, iako takođe zanimljiva, svojom pričom, vizuelnim i muzičkim identitetom, možda nije bolja od Leta 3 (a možda i jeste – muzički je svakako modernija), ali PZE je definitivno bila bolja od Dore. Ako ništa drugo – a ima ih podosta, uključujući i scenu, koja ovde nije bila u opasnosti od epileptičnog napada – finale emisije pokazalo je da su je napravili ljudi koji vole Evrosong za ljude koji vole Evrosong. I samo to je dovoljno da nas komšije ošišaju.”
Izvor: tportal.hr
