Iz Srbije i regiona odlazi više desetina hiljada ljudi godišnje u želji da u inostranstvu, u potrazi za boljim uslovima života. Od onih koji ostanu mnogi se zapitaju kakve su zapravo plate tamo i da li su uslovi za život zaista toliko bolji nego ovde. O tome se nedavno polemisalo na domaćem Reditu.
Jedan korisnik ove društvene mreže pokrenuo je diskusiju rečima da često čuje kako se ljudi žale na standard u Srbiji, na loše plate za poslove koje obavljaju i cene za koje se svi slažu da su na nivou evropskih zemalja. I kažu kako određen posao rade za, recimo, 700 evra, dok je isti u Nemačkoj plaćen 4.000 evra, a cene hrane, tehnike, restorana su slične kao i ovde.
Tim povodom oglasili su se mnogi koji su podelili svoja iskustva ili iskustva onih koji znaju kako je raditi u inostranstvu.
U jednom od komentara se navode primeri za puno radno vreme i platu nakon poreza u Finskoj. Tu se vidi da, na primer, vaspitačica ima platu od 1.500 evra, poštar oko 1.700 evra, hirurg 3.500 evra, iskusni programer 4.500. Navodi se i da za stan otprilike treba dati oko 800 evra.
Zarade koje se mere u hiljadama evra deluju primamljivo mnogima odavde koji, primera radi, rade za minimalac, ali da li je zaista sve tako sjajno?
Vrlo je bitno koja strana država je u pitanju jer, kako kažu, u Britaniji je početna plata u elitnim investicionim bankama 70.000 godišnje, odnosno 4.150 mesečno kada se odbiju porezi. Dakle, više se isplati biti kuvar u Belgiji nego bankar u Londonu.
Osim toga, činjenica je da se od onih koji odu mali broj i vrati, za šta očigledno postoji razlog. U svemu se ipak postavlja jedno pitanje, a tiče se odnosa zarade i rashoda, tj. koliko čoveku ostane preko.
Dakle, priče da čistačica u Nemačkoj radi za 6.000 evra mesečno nisu realne, ali je izgleda stvar u tome što se od onih 20 odsto plate koja pretekne kad se poplaćaju svi računi može mnogo više nego sa balkanskih 20 odsto. Naravno, pod uslovom da od srpske plate išta pretekne.
Izvor: nova.rs
