Mnogobrojne predrasude i razlike nisu sprečile jednu mladu Srpkinju i jednog mladog Albanca da ostvare ljubavnu vezu. Bore se sa nevoljama i zajedno srećni žive u Prištini.
Na svega par koraka od Univerziteta u Prištini, 25-godišnja Suzana M. iz Novog Sada i njen vršnjak Gent S. iz Uroševaca na Kosovu, sa mnogo ljubavi su uredili svoj mali dom. Skoro dve godine su zajedno. Njihova priča je priča o ljubavi koja se u obe zemlje danas čini nezamislivom. Put do tamo Suzanu je vodio gotovo kroz ceo Balkan.
Upoznali su se u maju 2021. godine u Rijeci, u Hrvatskoj. Tokom raspusta, Suzana je tamo radila kao konobarica, a Gent na građevini. Jednog dana Suzana je sa koleginicama otišla na plažu. Par koraka dalje sedeo je Gent koji joj je prišao i pozvao na sladoled. Nakon razgovora uvidela je da je pošten i dobrodušan čovek.
Suzana je ćerka jedinica srpskih roditelja. Rođena je u Bosni i Hercegovini a onda se porodica preselila u Novi Sad. Suzanini roditelji su želeli da žive u multietničkom i multikulturalnom okruženju. „Nije slučajno što se zovem Suzana. Roditelji nisu hteli da mi daju tipično srpsko ime“, kaže ona.
Gent je odrastao kao drugi sin u albanskoj porodici u Uroševcu, na jugu Kosova. Rano je stupio kontakt sa drugim nacionalnostima i verama, jer je njegova porodica imala prijatelje iz Bugarske, ali i neke daleke rođake koji nisu muslimanske veroispovesti.
Ali i pored toga, Gentov otac je imao problem kada mu je sin prvi put pričao o Suzani. Bračni partneri koji nisu Albanci nerado su viđeni u tradicionalnim albanskim porodicama. Osim toga, očevi su glave porodice i Gent je mogao da bude izbačen iz kuće.
“Otac me je pitao zašto devojka iz Srbije, kada u Uroševcu ima na hiljade Albanki”, priča Gent. Usudio se i da Suzanu upozna sa roditeljima. Suzdržanost je nestala, Suzana je osvojila njihova srca.
Suzana je u Srbiji počela da studira pravo. Nakon što je upoznala Genta nije htela da se razdvaja od njega i preselili su se u Prištinu. Gent i dalje radi na građevini, Suzana studira balkanistiku. Otkako su zajedno, Gent i Suzana i dalje imaju stare prijatelje. Samo nekolicana im je okrenula leđa, kada su čuli za njihovu sprsko-albansku ljubav.
Ipak, Suzana je oprezna ili, kako kaže, „uviđavna“. Još ne govori albanski. U svakodnevnom životu, na primer u kupovini, govori engleski. Nema problema u Prištini, jer tamo živi mnogo stranaca i trgovci su se već navikli na engleski. „Do sada nisam imala nikakvih problema“, kaže Suzana. „Ali i ja sam veoma oprezna. Izbegavam recimo mesta na kojima su ljudi doživeli velike patnje.“
Ni Gent ne veruje da će Suzana u Prištini doživeti neprijatnosti. Ali boji se neugodnosti koje bi njegova porodica mogla da ima kada njegova veza sa Srpkinjom postane javna. Zato njih dvoje u javnosti ne govore da su albansko-srpski par i ne žele da im se objavljuju prezimena.
Njihov stan u Prištini je mali – jedna soba sa kuhinjim i kupatilo. Gent i Suzana se mnogo smeju. Maštaju o velikoj porodici, i bitno im je da im deca otpočetka rastu trojezično, sa albanskim, srpskim i engleskim jezikom.
“Ne želimo da se naša deca identifikuju sa bilo kojom nacijom ili etničkom grupom. Želimo da sebe vide kao ljude”, zaključuju Suzana i Gent.
Izvor: kurir.rs
