Godinama unazad Mara i Milun Aprcović žive potpuno sami na 1.500 metara nadmorske visine na Katun Ravnom, koje je u opštini Plužina.
Oni se sa planine spuštaju u selo tek tokom najsurovijeg dela zime, kada se ovce jagnje, jer je tamo malo toplije.
Na katunu drže oko 150 ovaca, 8 koza, 10 krava i nekoliko junadi, i tamo im je najlepše.
Mari su sada 22, a udala se veoma mlada, pre nekoliko godina. Nikad nije radila poslove koje sada radi s Milunom, ali joj ništa nije teško jer voli selo.
Ona voli muziku i sluša je često na mobilnom, a uveče zajedno s mužem slušaju radio. Nemaju na šta da priključe televizor, a i nemaju kad ni da ga gledaju.
Ona je savladala skoro sve poslove, svemu je naučila svekrva. Mara potiče iz jednog od susednih sela, ali kod roditelja je samo čuvala ovce, i ništa teže od toga.
– Ja više muzem, a svekrva radi oko mrsa. Udala sam se preko oko sedam i po godina, a sada imam 22. Život vas natera da odrastete. Svekrva mi je bila velika podrška, a i dan danas je, rekla je Mara.
Ona je jedna retkih devojaka koje žele težak život i rad na selu, ali ona kaže da joj je tu lepo. Njih dvoje su mladi bračni par koji živi na selu i od sela.
Kako Milun i Mara pričaju, u grad odu ponekad, kad je neki svetac i kad imaju manje posla. Vole da prošetaju, ali ipak najviše vole svoje selo jer su se tu navikli. Oni idu da ponešto kupe, da se druže, sednu i popiju kafu.
– Ne ustaje se rano, negde oko pola sedam, skuvam kafu meni i mužu, pa oko stoke, kaže Mara, koja je muzla i po 130 ovaca do jeseni. Kaže da joj za to trebasat vremena.
Izvor: stil.kurir.rs
