Trend rasta kamatnih stopa nastavio se i u 2023. godini. Iako je teško reći koliko dugo će se trend produbiti i u ovoj godini mišljenje struke je da će se sigurno nastaviti, ali i da ne treba očekivati već viđene udare. Ocena je da bi, još jedno, manje povećanje kamata moglo da se desi do polovine godine, nakon čega se očekuje stabilizacija.
Predsednica ECB-a Kristin Lagard podići će kamatnu stopu na 2,5 odsto 2. februara, očekuje 55 od 59 ekonomista u Rojtersovoj anketi sprovedenoj od 13. do 20. janaura. Verovatno će to pratiti s još jednim povećanjem od 50 baznih poena u martu, a to je signal i za veće kamate u Srbiji. Što se tiče stambenih kredita kojih u našoj zemlji ima oko 150.000, biće to direktan udar. Pitanje je samo banke i da li je usklađivanje na 3 meseca ili na šest, i kada će banka i preliti povećanje na ratu kredita građana.
– Meni je rata pre godinu gana bila 258 evra, juče je 310. U dinarima u oktobru prošle godine bila je 34.000, danas je 36.000 dinara, dakle dve hiljade dinara više za oko tri meseca – kaže nam sagovornica koja je uzela stambeni kredit 2009. godine sa rokom otplate od 30 godina.
Hasan Hanić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da je sasvim očekivano da će centralna banka povećati ponovo kamatne stope do sredine godine, ali kako navodi, on očekuje umereniji rast, pa čak i stabilizaciju.
– Realno je očekivanje da će i Evropska centralna banka i naša banka povećavati referentnu kamatnu stopu, i to do sredine ove godine, i da takvu putanju treba očekivati sve dok se ne zaustavi inflacija, i dok ne krene silaznom putanjom – kaže profesor.
Kada je reč o kreditima u evrima, prvenstveno stambenim kreditima, profesor Hanić kaže da će trend rasta kamatnih stopa kod poslovnih banaka slediti trend i tendenciju povećanja referentnih kamatnih stopa centralnih banaka. Imajući u vidu da naša banka ide uporedo sa povećanjem referentne kamatne stope evropske centralne banke, to znači da je sasvim izvesno da i naši građani mogu očekivati taj rast.
– Kod kredita u evrima može se očekivati blag rast, ali u zavisnosti od toga kako se kome obračunava kamata, da li na šest ili na tri meseca. Tako nekome se može desiti još jedno povećanje, ali nadamo se nakon toga, ulaskom u drugu polovinu ove godine, da će doći do obaranja te euribora, pa se očekuje smanjenje i ukupne kamatne stope – zaključuje profesor Hanić.
Na poslednjoj sednici NBS, odlučeno je da se poveća referentna kamatna stopa za 25 baznih poena, na nivo od 5,25 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4,25 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6,25 odsto.
Kako su istakli iz NBS, donošenjem ovakve odluke nastavlja se pooštravanje monetarnih uslova i ono će uticati na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja.
Iako centralna banka evrozone podiže stope najbržim tempom u istoriji, do sada nije uspela da dovede inflaciju ni blizu cilja od 2 odsto. Cene su porasle 9,2 odsto u decembru u odnosu na prethodnu godinu, pokazali su službeni podaci prošle nedelje.
Izvor: blic.rs
