Prosečan srpski gastarbajter zarađuje između 1.500 i 4.000 evra u Nemačkoj. Poznato je i da Srbi važe za dobro integrisane građane Nemačke. Najčešće iznajmljuje stan, deca redovno idu u školu, ne žive od socijalne pomoći. Za većinu poslova ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.
Prema pojedinim analizama na tržištu rada Nemačke beleži se manjak od čak 1,7 miliona radnih mesta.
Nemačke vlasti nameravaju da udvostruče kvotu za useljavanje nekvalifikovanih radnika iz Srbije i komšiluka, piše u predlogu zakona u koji agencija dpa ima uvid. Ubuduće bi trebalo da ih bude do 50.000 godišnje.
U pitanju je takozvano “zapadnobalkansko pravilo”, koje predviđa povlašćeni pristup nemačkom tržištu rada za državljane Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije i područja Kosova i Metohije.
Zanati koje mladi kod nas izbegavaju u širokom luku zbog malih plata, u ovoj evropskoj zemlji se bolje vrednuju.
Ljudi iz Srbije se zapošljavaju u struci i sa diplomama različitih fakulteta, na primer inženjer mašinstva zarađuje oko 6.173 evra, inženjer elektrotehnike 6.300 evra, arihtehta 4.122 evra. Programerima su vrlo visoke plate, što je trend širom sveta.
Zbog deficita radnih mesta Vlada Nemačke razmatra brojne olakšice za radnike, posebno one sa područa Balkana, nudeći svojevrsnu privilegiju za ulazak na nemačko tržište rada. U pitanju je mogućnost radnika sa ovog područja da se okušaju u poslovima i van svoje struke, a ne samo ono za šta su primarno obučeni.
Naime, inovacija je takozvana “karta šansi”, koja podrazumeva da ljudi mogu prvo da se dosele u Nemačku i nađu stan, prilagode se, i onda tek krenu u tražanje posla koji im odgovara. A ne kao što je ranije bio slučaj da mora postojati garancija posla da biste došli u zemlju.
Ona se dobija na osnovu jedinstvenog sistema bodovanja. Da biste je dobili, potrebno je 6 bodova. Određena stručna kvalifikacija vredi 4 boda, tri boda dobro poznavanje nemačkog ili tri godine radnog iskustva, dva boda ukoliko je osoba mlađa od 35 godina, a jedan bod ukoliko je ranije legalno barem šest meseci boravila u Nemačkoj.
Takođe, stranci koji žive u Nemačkoj više neće morati da se odreknu svog pasoša kako bi dobili nemačko državljanstvo, a prema novim pravilima koja je izradilo ministarstvo unutrašnjih poslova, mogu da podnesu zahtev nakon samo pet godina boravka u zemlji.
Čak tamošnje kompanije nude i da se pobrinu za preseljenje i dolazak radnika, ali i obezbeđuju individualni plan uhodavanja i predloge različitih aktivnosti za navikavanje na život i kulturu u Nemačkoj, kako stoji na sajtu firme “Dojče ban”. U pitanju je nacionalna železnička kompanija koja traži 25.000 radnika.
Kako je jedan od uslova ranije bio dobro poznavanje jezika, a za neka zanimanja je bilo potrebno bar poznavati oblast u kojoj radite, sada se u nekim kompanijama predlaže uvođenje dvojnog jezičkog sistema.
Izvor: blic.rs
