Slobodan (51) je pre nekoliko godina rešio da spakuje kofere i preseli se sa porodicom u Portugaliju. Sada je ispričao kakav je život tamo i šta mu najviše nedostaje. Porodica je u Portugaliju najpre došla kod prijatelja na letovanje, te su imali prilike da vide kako živi lokalno stanovništvo, što im se dopalo. Srdačnost i ljubaznost tamošnjeg naroda prevagnuli su u odluci da se tamo nastane.
“Ljudi su mnogo ljubazni i predusretljivi prema strancima, bez predsrasuda odakle god da dolazite. Sve strepnje zbog preseljenja i promene posla, jer su deca počela novi život u školi na njima potpuno nepoznatom jeziku, sve je to brzo nestajalo zbog bezrezervne želje Portugalaca da pomognu”, istakao je Slobodan.
“Glavna razlika u odnosu na Srbiju je to što ovde nema stresa koji se kod nas oseća na svakom koraku, naročito kada završavate administrativne poslove. Prva stvar koju smo morali da uradimo u Portugaliji bio je upis dece u školu. Iako njihov boravak još uvek nije bio potpuno pravno regulisan, školska administracija je učinila sve da to prođe glatko i bez ikakvih problema, uz rečenicu ‘škola je obavezna, deca moraju ići u školu’. Još jedna stvar, knjige i vanškolske aktivnosti su besplatne”, priča Slobodan.
Kaže da školstvo funkcioniše da sličan način kao u Srbiji. Od prvog do četvrtog razreda deca idu u školu od devet do 15 časova, uz mogućnost da posle toga besplatno pohađaju vanškolske aktivnosti u okviru škole u trajanju od sat vremena.
“Svaki dan imate čas, a izbor je od vožnje rolera, preko šaha i muzičkog do rukometa. Jedna od stvari koja nas je prijatno iznenadila u školi je na primer i to što su deca od prvog dana dobila pomoćnog učitelja samo zato što su stranci i ne razumeju dobro jezik. Taj učitelj je sa njima radio domaći, objašnjavao gramatiku, vežbao izgovor. I sve to u organizaciji škole i za nas potpuno besplatno. Knjige su takođe besplatne za sve. Radne sveske se plaćaju, ali je i to nešto simbolično”, kaže Slobodan.
“Preseljenjem u Porugal smo dobili mogućnost da upoznamonove kulture, ne samo Porugalce. Najbolje drugarice naših ćerki su iz Mozambika i Kanade. S druge strane, izgubili smo blizinu prijatelja i porodice. To je, pored kajmaka i ajvara, najveći gubitak”, priznaje Slobodan.
Izvor: kurir.rs
