Ne tako davno, kupovali smo sireve i kobasice u susednoj Mađarskoj, ne zbog toga što su kvalitetniji, nego zato što su jeftiniji. Vratio nam se taj običaj. Sve češće na graničnim prelazima carinici pregledaju torbe pune hrane. Međutim, neke građane na granici može sačekati neprijatno iznenađenje.
“Prvo je jeftinije, drugo kvalitetnije, sve ovo i to što ja često idem u Budimpeštu. Imamo tamo kumove, pa se služimo tamo mesom, ćuretinom”, kaže Zoran Novković.
Kilogram ćurećih prsa duplo je jeftiniji od domaćih, a i određene vrste sira, poneke i za nekoliko stotina dinara. Litar mleka sa 1,5 odsto masti staje 99 dinara, a skuplji je recimo mađarski kečap.
“Naši ljudi kod nas najviše vole isključivo mađarske proizvode, to su sirevi, ćuretina, to su posebni delikatesi koje uvozimo iz Mađarske. Mi smo direktni uzvoznici iz Mađarske, potpuno legalnim putem i tokovima, ide na analizu, dobijamo potvrde i stavlja se u promet”, kaže poslovođa u prodavnici mađarske robe Tamara Marković.
Veliki broj ljujdi ide u Segedin u kupovinu. Subotičani najviše, jer su najbliži granici, ali isplati se čak i Beograđanima.
“I sada, a i ranije je to bilo da su cene namirnica bile znatno jeftinije u Mađarskoj nego u Srbiji i to funkcioniše kao sistem jer se pojedincu isplati da ode, kupi i pokrije troškove puta. Imamo posebno iz ovih pograničnih područja ljude koji se snabdevaju osnovnim životnim namirnicama na taj način, jer mu se isplati da kupi po znatno nižoj ceni i prelazi granicu”, ocenjuje predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Petar Bogosavljević.
U Mađarskoj se po nižim cenama kupuju i tehnički uređaji, ali u oba slučaja mora da se pazi na to koliki je ukupan račun. Ono za šta carinik proceni da nije za kućnu upotrebu, ne može da se prenese preko granice.
Ukoliko vrednost kupljenih stvari prelazi 100 evra, po pravilu se smatra da je ta roba namenjena za nelegalnu preprodaju. Kazne za to su od više stotina hiljada do dva miliona dinara.
Izvor: rs.n1info.com
