Životna priča Massima Savića: Bio u lošem društvu pa završio kod socijalnog radnika – Jedan nemili događaj promenio je sve

Tužnu vest da nas je pevač Masimo Savić napustio u 61. godini potvrdili su Aquarius Recordsa. Od Massima su se na društvenim mrežama dirljivom objavom oprostile supruga Eni i ćerka Mirna.

“Naš tata, suprug, ponos i ljubav, Massimo Savić, napustio nas je nakon kratke, ali herojske borbe. Iako je otišao s ovoga sveta, u našim će dušama živeti večno. Nasmejan, topao, snažan, pun ljubavi i satkan od umetnosti. Zauvek ćemo biti tvoje cure. Eni i Mirna”, napisale su u emotivnoj objavi.

Massimo je rođen 6. juna 1962. godine u Puli, a srednju školu završio je u Zagrebu, gde je i započeo svoju muzičku karijeru. Masimo Savić je bio voljen širom bivše zemlje, a njegovi koncerti su uvek bili pravo muzičko uživanje. Bio je vođa grupe Dorijan Grej, a kasnije je nastavio solo karijeru.

Massimo je detinjstvo proveo u Istri. S 12 godina je otišao u Milano, a posle toga, brodom iz Đenove, majka i sin krenuli su na putovanje brodom do Australije. U Sidneju je dve i po godine živeo u bogatoj porodici, gde je njegova majka Elde radila kao šef posluge jevrejske porodice Mos u elitnom delu grada. U Sidneju je krenuo u Bellevue Hill, englesku školu gde je završio šesti razred, da bi se u sedmom osnovne vratio u Istru.

Ali, u Australiji je zaboravio hrvatski te je ponovo počeo da ga uči kad se vratio. Uz prijatelje iz Raše, s kojima se stalno družio, brzo se prilagodio. Biti član “bande” ulice Petar Drapšina bilo mu je tada važnije od muzike. U školi je bio odličan, pevao je dečije pesmice i jedva je čekao subotu da bi dobro plesao u diskoteci RKUD Rudar Raša.

Međutim, jedan nemili događaj menja sve. Zbog slabe kontrole u vaspitanju, te naginjući lošem društvu i ponašanju, Massimo učestvuje u relativno ozbiljnom prestupu. Bio je na straži dok su njegovi prijatelji krali stvari iz jednog supermarketa. Zbog toga je zaradio redovni odlazak kod socijalnog radnika Branimira koji mu je u stvari pomogao da se stabilizuje i nađe novi život. Sve manje izlazi u loše društvo.

S majkom dogovara da ona podigne krdit, a on plaća rate radeći preko učeničkog servisa. Tako je kupio električnu gitaru i počeo da je svira osam do deset sati na dan.

Massimo dolazi u Zagreb 1979. godine. Upisuje se u treći razred srednje škole Ruđera Boškovića (1980.) i ubrzo s Brankom Terzićem, Vedranom Čupićem i Emilom Krnjićem osniva grupu “Dorian Gray”.

“Ja sam teško ži­veo u to vre­me. Ja i moj bu­bnjar dje­li­li smo je­dnu so­bu, širo­ku ko­li­ko i je­dan kre­vet. Spa­va­li smo za­je­dno u tom kre­ve­tu, a ni­smo ima­li do­volj­no da pla­ti­mo so­bu ne­go smo ce­pa­li dr­va sta­roj gospo­đi. Ko­pao sam vr­to­ve po Za­gre­bu ne bi li od go­spo­đa do­bio ode­ću od nji­ho­vih mu­že­va, ko­ju bih ka­sni­je pre­kro­jio da bih na po­zor­ni­ci izgle­dao ele­gan­tno”, ispričao je Massimo svojevremeno.

Suprugu Eni upoznao je 1989. koja je tada pisala pesme Josipi Lisac. Imaju ćerku Mirnu, novinarku i bivšu radijsku voditeljku.

Izvor: kurir.rs