Srpski biznismen Filip Cepter u jednom od intervjua govorio je o svom poslovanju, uspesima i neuspesima, kao i odnosu prema usponima i padovima u poslu.
“U Rusiju sam poslao ekipu 1990/1991 i ljudi su rekli – da li je moguće da idete tamo. Već treće godine smo imali 120 miliona dolara prometa. Ja posle 20 godina rada pola svojih firmi nisam upoznao, nisam posetio. Naravno da znam generalne direktore sa godišnjih sastanaka.
E sad to o meni ili govori da sam loš šef ili sam jako dobar organizator ako pravim posao a ne idem nigde. A uspeo sam da organizujem posao zbog mog nezavisnog sistema rada. Ne tražim nikakve privilegije ni od države ni od institucija. Imam proizvod koji je jedinstven koji radi. Nisam se bavio politikom niti ću se baviti politikom”, rekao je Filip Cepter u emisiji TV K1.
On kaže da nije neko ko u svom biznisu, a koji je razvio po celom svetu, sve kontroliše.
“Znaš li šta znači voditi firmu koja ima 100 generalnih menadžera. Onda postoji internacionalni menadžeri koju menadžuju ovih sto – po regijama, po proizvodima. I onda meni kažu – ti mora da si genije kada sve to kontrolišeš. Kontrolišem nulu. Nemam pojma. Sporadično pogledam izveštaje i to je to”, rekao je on.
Ističe kako nikada nije razmišljao o tome šta je sreća jer zaista ne znam šta je to.
“Inače, ja ne slavim uspehe. Čim završim, okrećem se na drugu stranu. Ali isto tako ne patim za neuspehom ni sekunde. Nema kajanja jer sve u šta ulazim, ulazim sa izvešnoću velikom da ću uspeti. A ako ne uspem, znam da sam radio najbolje i onda se ne kajem. Ako promašim, šta da radim. Šta da radim zbog situacije u Ukrajini. Za 15 dana smo izgubili 100 miliona prometa. Pa šta da radiš, moraš da se konsoliduješ. A u Ukrajini sam izgubio sve. Nema ničeg a imao sam 50-60 ofisa, hiljade saradnika. A saradnici su tu, plaćamo ih da ih ne bismo izgubili”, rekao je Cepter.
Kaže kako je bio u situaciji da neko dođe da ga sa namerom prevari.
“Mene je stotine njih prevarilo. Ranije, dok sam bankar bio u Srbiji, nekada su ljudi dolazili sa namerom da me prevare. Razumem ja da neko hoće ali da ne može da vrati kredit. Ali to nije problem banke već njegov problem. Sećam se da smo desetine miliona izgubili u pogrešnim kreditima. E onda sam uveo da kada firma uzima kredit mora direktor da potpiše menicu, vlasnik, njegova žena, svi koji su tu. E, onda niko nije hteo da uzima kredit”, rekao je on.
Izvor: mondo.rs
