U javnosti se podigla velika prašina zbog Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji nameće kineski model vladanja. Neke stavke u ovom nacrtu podrazumevaju biometrijski nadzor i pretres stana bez naloga suda.
Povodom toga ovog jutra u emisiji “Uranak” na K1 televiziji gostovale su zamenica sekretara MUP-a Milica Bondžić i Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava.
“Pogrešno je protumačeno, kako je isprva informisano, da policija ovim Nacrtom dobija ovlašćenja da ulazi u stanove građana bez odluke suda i da pretresa bez prisustva svedoka. Mi smo i na jučerašnjoj konferenciji za novinare i u svim našim javnim raspravama sve objasnili i otvoreni smo za svaku vrstu razgovora i pojašnjenja. Policija takva ovlašćenja ima i danas u Zakonu o krivičnom postupku. Razlika je u tome što Zakon o krivičnom postupku predviđa jedan osnov za ulazak u stan bez naredbe suda i bez prisustva svedoka – ukoliko je to neophodno radi otklanjanja “neposredne opasnosti za ljude i imovinu”. I to je pravni standard koji je prilično neodređen. Bilo ko da razmišlja na tu temu ‘šta bi mogla da bude ozbiljna i neposredna opasnost’, mi ćemo na prvu loptu reći ‘možda je neki požar’, i to je u redu”, rekla je Milica i dodala:
“Ali gde je granica? Postavljaju se i pitanja kada je neka opasnost neposredna i kada prestaje da bude opasna i neposredna? Imajući to u vidu, mi smo pokušali da približimo, odnosno pojasnimo šta znači ‘ozbiljna i neposredna opasnost po ljude i imovinu’. Ukoliko ne budemo mogli da dobijemo adekvatnu formulaciju i da postignemo da građani ne budu uznemireni, mi smo spremni da u krajnjem slučaju taj deo formulacije i izostavimo iz Nacrta. Samo što nam ostaje onda opet pitanje ozbiljne i neposredne opasnosti po ljude i imovinu i primene tog standarda u svakom pojedinačnom slučaju”, objasnila je Bondžić u “Uranku”.
Što se tiče biometrije, kako je rekla Milica Bondžić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji, MUP je pionir.
“Biometrijski nadzor je posebna vrsta obrade podataka o ličnosti. Nas Zakon o zaštiti podataka o ličnosti obavezuje da procenimo da li je upotreba biometrije neophodna i na koji način ta upotreba biometrije utiče na prava građana. Biometrijski nadzor je mogućnost upotrebe softvera koji omogućava da prepoznavanjem karakteristika lika dobijate podatke o identitetu i brojne druge podatke koje MUP obrađuje, u vezi sa tim tipom ličnosti.
Iz Beogradskog centra za ljudska prava kažu da Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima prati set od pet zakona, u čemu je sporno što nisu svi zakoni usaglašeni, ali će i to biti regulisano. Ipak, postoji mogućnost biometrijske obrade podataka i u slučajevima kada je u pitanju na primer nedolično ponašanje na sportskoj priredbi”, objasnila je Sanja Radivojević.
Izvor: mondo.rs
