Beogradski kuvar, Vanja Bjelić rešio je da otkrije trikove ugostitelja i “otvori oči” svima koji vole da jedu u restoranima.
“U restoranu gde sam ranije radio, nikada nisam jeo. Ni sada kada sam dao otkaz, više ne jedem meso u restoranima, naročito ne piletinu. Svega sam se nagledao, čak i kada se radi o nekim poznatim svetskim lancima restorana. Zbog svega toga sam na kraju dao otkaz i sada radim na mestu gde se poštuju standardi”, tvrdi Vanja Bjelić.
Bacanje hrane je veliki gubitak za restoran, pa se događa da se najviše “forsira” hrana koja je pred istekom roka trajanja. Kada nečemu ističe rok, to će postati specijalitet dana, najčešće u nekom umaku, kaže kuvar.
“Najgori primer kome sam prisustvovao jeste kada pokušava da se “osveži meso”. Piletina počne da menja miris, to meso se stavi u sodu bikarbonu, kako se ne bi pokvarilo i kako bi povratilo boju. U mleveno meso se stavlja ‘tona’ soli, bibera i raznih začina, da zamaskiraju da meso nije sveže i da je pred istekom roka. Slične stvari se rade sa povrećem, truli delovi se seku, prebacuje se iz jednog jela u drugo”, otkriva Vanja Bjelić.
Kuvar takođe otkriva trikove kako da budete sigurni da je ono što ste naručili sveže.
“Kada na meniju imate recimo samo jedno jelo od divljači, nemojte da ga poručujete, jer tu ne postoji šansa da bude svakog dana, za slučaj da se neko odluči baš za to jelo. Riba i krompirići su nešto što nikada ne bi naručio”, objašnjava kuvar.
“S obzirom da nije popularna namirnica u većini restorana koji nisu riblji, ova namirnica odstoji “godinama“. Uvek pitajte kojim danima stiže sveža riba. Većina velikih tržišta ribom su zatvorena tokom vikenda, a neki kuvari zato ponedeljkom nude jeftinije obroke od ribe ili nekih morskih plodova. Ja je više ne jedem jer znam da gotovo nigde nije sveža, osim ako nije iz ulova. Ne naručujte krompiriće, friteze se jako retko čiste, ne želite nikad da vidite kako to izgleda i koliko je prljavo. Zamislite da ne perete tiganj mesec dana, a stalno ga koristite”, priznaje Bjelić.
Pravilo “koristi sve, ne troši ništa” često se primenjuje i kada od gostiju nešto ostane u tanjiru. Većina ljudi misli da je to šala konobara, ali to se zaista dešava, kaže Bjelić.
“Ako ostane gotovo cela porcija, ona se prebacuje u narednu. Hleb se gotovo uvek vraća sledećem gostu, nekada se samo podgreje. Kikiriki i čips retko su sveži otpakovani, već su verovatno vraćeni iz velike kese gde se svaka činija koja ostane prazni, pa se sutradan sve ponovo puni. Znači, vrlo je moguće da je neko pipkao kikiriki”, rekao je Bjelić.
Izvor: mondo.rs
