Prema podacima koje smo mogli da čujemo u proteklom periodu, a najskorije pre nekoliko dana u Skupštini od mandatarke Ane Brnabić, u proteklom periodu zabeleženo je preko 90.000 povratnika iz inostranstva.
Istraživanje koje je sproveo program UN za razvoj kaže da se u Srbiju od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana od kojih je većina njih visokoobrazovana.
Do tog podatka su došli na specifičan način. Naime, međunarodni tim sa Harvarda je razvio metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje 6 nedelja boravili u inostranstvu i došli su do podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju.
Prema istom istraživanju, među povratnicima zastupljeni su najrazličitiji profili – od IT sektora, preko društvenih nauka, a tu su i ljudi iz umetnosti, te arhitekte. Najviše povratnika je u dobi od 24 do 29 godina, više od 40.000.
Kako je objasnio Ivan Brkljač, direktor udruženja koje se bavi povratnicima “Tačka povratka”, u ovom trenutku ne postoje noviji podaci, s obzirom da je jako teško pratiti emigraciju naših ljudi, pre svega jer se skoro niko ne odjavljuje kada dugoročno odlazi sa svoje adrese.
Istraživanje koje je sproveo program UN za razvoj kaže da se u Srbiju od oktobra 2020. do oktobra 2021. godine vratilo 92.300 građana od kojih je većina njih visokoobrazovana.
Do tog podatka su došli na specifičan način. Naime, međunarodni tim sa Harvarda je razvio metodologiju koja meri kretanje naših ljudi u dijaspori koristeći Fejsbuk podatke. Oni su pratili naše ljude koji su rođeni u Srbiji i koji su najmanje šest nedelja boravili u inostranstvu i došli su do podataka da od oktobra 2020. do oktobra 2021. imamo 92.000 ljudi manje u dijaspori što je dovelo do zaključka da se taj broj ljudi vratio u Srbiju.
– Moguće da ćemo prve brojeve imati krajem godine kao rezultat popisa stanovništva kao i istraživanja koje Zavod za statistiku sprovodi u dijaspori – naveo je.
Iako je teško pratiti povratke na makro nivou, jer se ljudi nikada ne odjavljuju sa adrese, već se samo prilikom povratka aktiviraju u društvu, ipak može da primeti da se veći broj visokoobrazovanih vraća. Brkljač navodi da je to pokazalo i istraživanje Bečkog ekonomskog insitituta koje je u periodu od 2015. do 2019. evidentiralo neto priliv od 90.000 visoko kvalifikovanih u Srbiju.
Poreske olakšice za zapošljavanje povratnika iz dijaspore i stranaca (novonastanjene obveznike) počele su sa primenom marta 2020. godine.
One podrazumevaju da ukoliko se neko vrati posle dve ili više godine profesionalnog rada u inostranstvu i poslodavac u Srbiji je spreman da toj osobi da 3 puta veću platu od prosečne plate u Srbiji, poslodavac dobija podsticaj umanjenja plaćanja poreza i doprinosa u iznosu od 70 odsto u narednih pet godina i na taj način omogućava povratniku da ostvari veću neto platu.
Takođe, ukoliko se neko vrati posle godinu dana ili više godine obrazovanja u inostranstvu i poslodavac u Srbiji je spreman da toj osobi da 2 puta veću platu od prosečne, poslodavac dobija podsticaj umanjenja plaćanja poreza i doprinosa u iznosu od 70 odsto u narednih pet godina i na taj način omogućava povratniku da ostvari veću neto platu.
– Nostifikacija diplome je značajno ubrzana i digitalizovana preko AZK. Tako da, ako se univerzitet čija se diploma priznaje, nalazi na prvih 500 na Šangajskoj, Gardijan ili US News listi, diploma se automatski priznaje za 8 dana – objašnjava direktor “Tačke povratka”.
Tu su i carinske olakšice uvedene pre dve i po godine, a koje su podigle prag pokretne imovine koju povratnik može da unese u zemlju sa 5.000 evra na 20.000 evra. To se odnosi na one koji su dve do deset godina bili u inostranstvu. Ukoliko su pak bili duže od deset godina, taj prag više ne postoji.
Banka Poštanske štedionice razvila je stambene kredite za nerezidente, čime se našoj dijaspori omogućava kupovina nekretnine u Srbiji, na kredit.
Kredit mogu da dobiju naši državljani bez prebivališta u Srbiji koji u inostranstvu imaju prijavljen boravak minimum jednu godinu i ukoliko su zaposleni. Udruženje “Tačka povratka” u saradnji s Narodnom bankom Srbije pokrenulo je ovu inicijativu na osnovu interesovanja iz dijaspore za mogućnost da u Srbiji kupe stan ili kuću na kredit.
– Vrlo često se mlade porodice odlučuju za povratak kada deca dosegnu uzrast osnovnoškolskog obrazovanja i roditelji uvide da im deca ne govore srpski jezik kao svoj maternji – objašnjava Brkljač.
On navodi da svako deseto dete u dijaspori ne govori srpski jezik a samo dvoje-troje ga govore odlično.
– Paradoksalno, obrazovanje dece je često i razlog za odlazak ali uglavnom u kasnijem periodu odrastanja kada roditelji žele da omoguće svojoj deci da se obrazuju na internacionalnim obrazovnim institucijama. Sve veći porast razloga za povratak vidimo i prilike u Srbiji s obzirom na ekonomski rast generalno a pogotovo sve veći broj prilika u određenim industrijama. Oko 50 odsto master studenata u inostranstvu se vrati odmah nakon studija i naravno penzionisanje je takođe i dalje značajan okidač za povratak – navodi naš sagovornik.
– Podsticaju su bitan faktor ali rekao bih da nisu presudni. U našem istraživanju pre oko dve godine na uzorku od 1.000 ljudi videli smo da bi se 40 odsto ljudi “sutra” vratilo u Srbiju ukoliko bi našli adekvatan posao u struci. Povećan broj prilika koji se može videti i po istraživanjima Infostud-a utiču na to ljudi sve više razmišljaju o povratku i odlučuju se na njega. Pored toga, u našoj zemlji postoji veća društvena podrška prilikom odgajanja dece i to neizmerno znači našim ljudima koji su u toj životnoj fazi. U vremenima krize i trenutna globalna dešavanja uvek utiču “pozitivno” na povratničke migracije u svim zemljama, tako i našoj – kaže direktor udruženja “Tačka povratka”.
Da bismo mogli iole ozbiljno da se bavimo ovom temom, moramo reći da među povratnicima postoji više različitih kategorija, a ako bi se morali svrstavati u dve veće, svakako bi se to moralo činiti prema razlogu povratka. Prva kategorija su povratnici koji su to učinili nakon odbijenog azila u stranoj zemlji (bez druge mogućnosti), a druga kategorija oni koji se nakon završenog školovanja ili radnog angažmana odlučuju za povratak.
Reč je o veoma značajnoj razlici, jer se prvi nalaze u kategoriji ugroženog dela stanovništva Srbije i postoje različiti programi da se oni ponovo uključe u redovne tokove života, dok su drugi našli razlog za povratak u većim poslovnim mogućnostima ili porodičnim razlozima.
Pored razloga za povratak, deli ih i obrazovna struktura, ako je suditi prema javno dostupnim podacima iz istraživanja.
Tako se u istraživanju Društveno-ekonomskog položaja i reintegraciji povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021. godine navodi da je skoro polovina od ukupnog broja povratnika otišlo u inostranstvo u potrazi za poslom, pretpostavlja se za sezonskim poslom. Veliki deo povratnika je takođe aktivan na tržištu rada u Srbiji. Međutim, mnogo ih je nezaposleno, ili neformalno zaposleno i sa niskim stepenom obrazovanja. Stoga su siromaštvo i ugroženost osnovnih socijalnih prava među povratnicima ogromni.
Pomenuto istraživanje je nastalo kao deo šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) pod nazivom “Povratak u nove šanse” i u Srbiji ga sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanjе, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.
Istraživanjem su obuhvaćeni povratnici čiji povratak je realizovan readmisijom, odnosno prisilnim ili dobrovoljnim povratkom iz zemlje u kojoj su boravili neosnovano. Uzorak iz 2021. čini 90 odsto Roma, 8 odsto Bošnjaka i 2 odsto pripadnika ostalih nacionalnosti.
Istraživanja iz 2019. i 2021. godine su pokazala da su ovi povratnici proaktivna populacija, da imaju želju da se zaposle i da poprave ekonomski položaj svojih domaćinstava. Međutim, pred njima je mnogo prepreka na tržištu rada, od niske kvalifikovanosti, preko opterećenja kućnim i porodičnim obavezama, pre svega kada se radi o ženama, do diskriminacije od strane poslodavaca i kolega na poslu. Među punoletnim članovima povratničkih domaćinstava 32 odsto ne radi nikakav plaćen posao. Od onih koji rade plaćen posao, četvrtina radi povremeno, 52 odsto radi sezonske poslove, 10 odsto radi na određeno i 14 odsto radi na neodređeno.
Kako je naveo Brkljač, važno je napomenuti da su brojke emigracije često u javnosti prenaglašene jer govore o bruto emigraciji (svi ljudi koji su otišli u prethodnom periodu) bez uzimanja u obzir povratak.
– Istraživanja Mihaila Arandarenka ukazuju da je realna emigracija negde izmedju 5.000 i 10.000 na godišnjem nivou a ne 35.000 – 50.000 na godišnjem nivou. Od 5 ljudi koji odu iz zemlje, 4 se u nekom trenutku vrati. Ovakvo prezentovanje podataka stvara negativniju sliku nego što zapravo jeste, iako ni ovaj broj od 5.000 do 10.000 nije ni dobar ni zanemarljiv – kaže Brkljač.
– Srbija po prvi put postaje zemlja imigracije, s obzirom da po podacima KIRS-a već 5 godina beležimo drastičan skok zahteva za izdavanje privremenih boravaka. U ovom trenutku legalno u Srbiji živi i radi preko 57.000 stranaca – zaključuje sagovornik.
Izvor: blic.rs
