U Srbiji su pakovanja određenih namirnica i proizvoda na prvi pogled ostala ista, ali, gramaža i zapremina pojedine robe je manja, iako su cene iste ili u većini slučajeva znatno više.
Prvi primer smanjene gramaže je pakovanje čokolade od 100 grama, koja je davno otišla u zaborav i sada pakovanje iznosi svega 80 ili 85 grama, drugi primer su četiri umesto pet redova napolitanki, a ambalaža je ostala istih dimenzija, zatim gotove supe u kesicama (takođe manja količina, a ambalaža stara), testenine, čaša jogurta, grickalice i kućna hemija, omekšivači koji se prodaju u polupraznim flašama, deterdženti u plastičnim vrećama…
S povećanjem inflacije potrošači pažljivo biraju gde će kupovati namirnice i osnovne potrepštine za kuću i za život, pa uzevši sve to u obzir s velikim oprezom gledaju i kupuju proizvode, i to one koji su najčešće oglašeni na akciji.
Mnogi od njih smatraju da su “zavrnuti”, jer su lakša pakovanja robe vizuelno identična onima na koja smo navikli prethodnih godina. I kao da svakodnevni rast cena nije dovoljan, trgovci nas dodatno udaraju po džepu tako što smanjuju gramažu određenih proizvoda i tako merkaju uštedu gotovo na svakom gramu.
Iako se nekada znalo da se mleko prodaje na litar, sada je litarsko pakovanje mleka zapravo 968 mililitara. Čaša jogurta koja je nekad bila teška 200 grama sada je 180, dok je pakovanje kečapa sa 100 spalo na 90 ili čak 80 grama ili veće pakovanje sa standardnih 200 grama na 180. Ipak, pojedina pakovanja su smanjena samo za simbolični gram, na primer puding u prahu, čija je kesica sa 50 grama spala na 49.
Za 3 grama je smanjena količina kesice suvog pekarskog kvasca, a njena prvobitna težina bila je deset grama, dok je razlika između stare i nove gramaže dostigla čak 30 odsto.
Čitateljka K. A. kaže da je najveće smanjenje gramaže primetila kod slatkiša, ali i omekšivača.
– Čokoladni keksići su bili u pakovanju od 250 grama, sada to pakovanje bude 200 grama, a unutra je i te kako primetno da ima manje proizvoda. Ono što me je zaprepastilo jeste da u flaši omekšivača jedne poznate marke gotovo da fali 200 mililitara, a na pakovanju stoji isti broj pranja kao onda kada je flaša bila puna – priča nam K. A.
Marko Dragić iz pravnog tima Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da udruženje gotovo svakodnevno dobija primedbe potrošača koji se žale na smanjenje gramaže, to jest zapremine pojedine robe.
– U najvećem broju slučajeva to budu slatkiši. Njihova težina je smanjena od 30 do 40 odsto, što uopšte nije malo. Tu su odmah i grickalice, kese su poluprazne, odnosno napumpane vazduhom. Zatim pavlaka od 200 mililitara, špagete od 500 grama i “kilogram hleba”, koje su preko noći zamenili 20 grama lakša pavlaka, manje pakovanje špageta i pola kilograma lakši hleb, manje listića u rolnama toalet-papira.
Šrinkflaciji (smanjivanje količine, prim. aut.) proizvoda za vreme inflacije, to jest pakovanju manje gramaže ili zapremine proizvoda bez menjanja cene, nije moguće stati na put. Direktivom EU koja je doneta pre desetak godina proizvođačima je data sloboda da ne moraju striktno da se pridržavaju određenog pakovanja i da je promena gramaže ili zapremine proizvoda legitimna.
To nije dovođenje u zabludu potrošača. Sve ono što je transparentno naznačeno smatra se da je ispravno i u skladu sa zakonom i da je potrošač prilikom kupovine imao mogućnost da se upozna sa samom količinom proizvoda – kaže Dragić.
Međutim, on objašnjava da ovaj trend ide u korist proizvođačima, a onda i trgovcima, a naravno na štetu je potrošača.
Udruženja za zaštitu potrošača upozoravaju i da su trgovci izbacili cene suhomesnatih proizvoda za 100 grama, pa se stiče utisak da kilogram nekog suhomesnatog proizvoda košta, recimo, kao 100 grama.
– Proizvođači imaju slobodu da određuju gramažu ili zapreminu sami po svojoj proceni, a ne onoliko koliko je to bilo propisano pravilnicima. Jedino što je problem jeste cena, jer ukoliko potrošač ne gleda kolika je zapremina proizvoda, neće videti da za isti novac dobija manje proizvoda.
Iz udruženja za zaštitu potrošača Efektiva nedavno su upozorili građane da, ukoliko kupuju voće ili povrće koje je već izmereno i spakovano, treba obavezno da provere da li je težina zaista onolika koliko piše na pakovanju.
Prema njegovim rečima, na taj način proizvođači nastoje da nadoknade gubitke koje su imali u vreme pandemije, ali da oni, kao i trgovci, na taj način rizikuju da izgube svoju poziciju na tržištu.
Pored mililitara, na deterdžentima i omekšivačima istaknuto je i za koliko je pranja predviđeno baš to pakovanje. Iz udruženja za zaštitu potrošača ističu da je taj broj pranja tipična prevara i mamac za lakoverne kupce.
Gotovo da nikome ne pada na pamet da broji u koliko mašina su sipali omekšivač dok se flaša nije ispraznila. Broj je validan samo za mašine s najmanjim kapacitetom do četiri kilograma veša. Za sve veće mašine računica je daleko neisplativija.
– To rade i sada za vreme inflacije kako bi nadomestili svoj profit. Potrošači su, dakle, prepušteni sami sebi i treba da, osim na cenu, obrate pažnju i na marku, i na zapreminu i gramažu proizvoda.
Savetujem kupcima da, ukoliko žele da uštede, gledaju cene i gde će i šta da kupe, prate akcije, popuste, sniženja i da ne prave zalihe.
Izvor: kurir.rs
