Prema prvim proračunima poznatog srpskog meteorologa Marka Čubrila, „zima bi trebalo da bude drugačija u odnosu na nekoliko prethodnih“.
– Prve procene odlika zime koja je pred nama sugerišu da bi ona trebala da ima prosečne karakteristike kada je u pitanju temperatura i količina padavina, ali postoji određena verovatnoća, to je za sada oko 35 odsto, da prvi deo zime, tačnije decembar i januar budu hladniji od proseka – kaže Marko Čubrilo i dodaje da tu pretpostavku bazira na očekivnim globalnim indeksima koji u ovom momentu više nego obično daju signal za moguće razvijanje snažnog polja visokog vazdušnog pritiska nad širim prostorom Skandinavije i zapadne Rusije.
– To polje anticiklona bi moglo ka nama da pokrene hladno strujanje sa istoka i severoistoka koje bi nam u toku prvog dela zime donelo dosta hladnih dana uz češću pojavu snega – objašnjava meteorolog.
Trenutno pretpostavlja da prvi deo zime u proseku može biti i malo hladniji od proseka, a svakako hladniji u odnosu na nekoliko proteklih zima. Hladno strujanje koje bi dolazilo sa istoka bilo bi praćeno severoistočnim vetrom i hladnom košavom, što bi dodatno povećavalo subjektivan osećaj hladnoće.
-Osim signala za razvijanje tog sistema koji bi ka nama u prvom delu zime povukao hladan vazduh sa severoistoka stoji i signal za snižen vazdušni pritisak nad Mediternom i Jadranom te bi vlaga i padavina dolazile sa juga. Kombinacija hladnog strujanja sa severa i vlage sa juga nama će doneti dosta padavina, a u koliko bi bilo dovoljno hladno padao bi pretežno sneg – poručuje Čubrilo.
Sada nije moguće precizno odrediti količinu i raspored padavina, ali svakako deluje da bi posle sušne jeseni, decembar i januar doneli padavine oko ili čak malo više od proseka.
Februar bi, prva je procena, mogao doneti promenu u sinoptičkom trendu uz povlačenje ovog anticiklona ka Rusiji čime bi naš deo Evrope ušao u znatno blaži vremenski trend te bi u tom slučaju najhladniji i najsnežniji deo zime bio iza nas, ali za očekivati je da i februar povremeno ima zimske odlike barem u njegovom prvom delu. Kako je sa prognostičke tačke gledišta ovaj mesec jako daleko izmene su svakako i očekivane i vrlo verovatne.
-Za sada nema direktnih najava za bilo kakve ekstremne, polarne, hladnoće i signal da bi ova zima mogla biti hladnija u odnosu na proteklih nekoliko samo znači da bi se ona držala prosečnih karakteristika. Verovatno bi u nizijama donela osam do 15 ledenih dana kada dnevni maksimum ne bi prelazio nulti podeok, dok bi takvih dana najviše bilo na istoku Srbije, u Timočkoj i Negotinskoj krajini, kao i na planinama gde bi taj broj mogao biti oko 20 dana – kaže Marko Čubrilo.
Napominje da je dane sa snežnim pokrivačem na tlu još uvek teško prognozirati, ali ako se uzmu u obzir svi faktori, u nizijama bi moglo biti od 11-18 dana pod snežnim pokrivačm, dok bi na planinama i istoku Srbije taj broj bio preko 25 dana.
Prema sezonskoj prognozi RHMZ do kraja godine čeka nas blaža zima, dok će na početku naredne biti prosečno hladno, uz mrazeve na kraju januara i početkom februara.
NOVEMBAR
Srednja minimalna temperatura biće viša za oko 1.0ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna temperatura biće iznad proseka, sa vrednostima višim za oko 0.8ºC. Mesečna suma padavina biće u granicama višegodišnjeg proseka, za oko 2 mm nižim u odnosu na prosek.
DECEMBAR
Srednja minimalna temperatura će u proseku biti viša za oko 1.1ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Srednja maksimalna biće viša za oko 0.6ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Padavine će biti u proseku za oko 1 mm niže.
JANUAR 2023.
U trećoj dekadi januara umereni, a povremeno su mogući i jaki mrazevi. Srednja minimalna temperatura biće u proseku viša za oko 0.3ºC. Srednja maksimalna biće niža za 0.2ºC u odnosu na višegodišnji prosek. Padavine će biti u proseku za oko 5 mm niže.
FEBRUAR 2023.
Tokom prve dekade februara mogući su umereni mrazevi. Srednja maksimalna temperatura biće u proseku niža za oko 1.4ºC u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura biće oko 9.0ºC. Padavine će biti u granicama višegodišnjeg proseka, za oko 3 mm nižim u odnosu na višegodišnji prosek.
Izvor: blic.rs
