Iz Republičkog zavoda za statistiku objašnjavaju nedoumice koje iznose građani vezane za kontakt sa popisivačima i samu proceduru popisa. Građani i ne moraju da popisivače da puštaju u domove – popis može da se obavi i ispred ulaza.
Petar Korović, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statitiku potvrđuje da popisnih pitanja ima ukupno 69 i da intervju za popis tročlane porodice traje od 20 minuta do pola sata. On objašnjava da se taj set pitanja nalazi na dva obrasca i da kada saberete pitanja zaista ma 69, ali da to ne znači da će svima biti sva postavljena. Na primer pitanja koja se ne odnose na decu su ona koja se tiču ekonomskog statusa i migracija.
Tri pitanja na koja ne mora da se odgovori su ona o maternjem jeziku, veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti. Korović, međutim, ukazuje da se prethodnih dana stekla slika da na ta pitanja nije potrebno odgovoriti, iako su ona veoma važna – na primer da bi nacionalne manjine uspela da ostvare neka svoja prava na lokalu. „Mislim da je važno da se svi građani slobodno izjasne kako žele, bez straha da će sutra biti u neprijatnoj situaciji zbog toga“, naglasio je Korović.
Takvo je, dodaje, pitanje vezano za muški fertilitet – broj dece koju imaju muškarci, budući da je ideja da se proučava muški fertilitet da bi se u budućnosti radilo na smanjenju negativnog priraštaja.
Građani, prenosi Korović, imaju pitanja i vezana za bezbednost i brinu se da li je osoba koja se predstavlja kao popisivač na njihovim vratima zaista to.
On navodi da je popisivače lako prepoznati jer svaki sa sobom nosi legitimaciju – na prvoj strani su ime prezime, broj lične karte, opština, slika i pečat, a na poleđini legitiimacije je ovlašćenje za rad na popisu potpisano od strane lokalne komisije.
Svi koji i pored toga imaju bilo kakvu sumnju da nije u pitanju popisivač angažovan od zavoda, mogu da pozovu info centar zavoda i kažu da se pojavilo lice, da je broj legitimacije taj i taj, i operater vam daje informaciju da li je sve u redu.
Na pitanje šta se dešava ako se lica ne nalaze u Srbiji do kraja oktobra i da li će dobiti da plate kazne, Korović kaže da popisivači obilaze teren i ako ne nađu osobu kod kuće ostavljaju obaveštenje u sandučetu, te da su te osoba dužne da se jave i ugovore termin koji njima odgovara, a za osobe koje su u inostrantsvu, to mogu da učine i članovi porodice.
U slučaju da ta osoba koja nije trenutno u zemlji živi sama – budući da se u popisu prikupljaju podaci i o svim stanovima, a popisuju se i oni prazni, ako par puta popisivači ne nađu nikoga kod kuće – komšijama se postavi pitanje da li nekog tu viđaju.
Ono što svako od tih osoba može je da se javi info centru i da se dogovori kako će se popisati.
Nije isključena mogućnost ni da se popis obavi telefonom kad osoba nije kod kuće ako ne može ili ne želi da primi popisivača, kaže Korović.
Podseća i da su prema Zakonu o popisu kaznenim odredbama propisane kazne za tri skupa ljudi – popisivače za prekoračenje ovlašćenja, članove komisija, takođe za prekoračenje ovlašćenja, kao i za građane ako daju netačne podatke ili odbiju popis. Kazne se kreću od 20.000 do 50.000 dinara.
Ipak, Korović ističe da ideja Republičkog zavoda nije da žele da pišu kazne i da i u slučaju da građanin odbije popis, nadležni više puta sa njim razgovaraju pre nego što se pokrene procedura kažnjavanja.
Pozivi info-centru su besplatni, a sve informacije o popisu građani mogu da dobiju nakon poziva na broj 0800 444 005.
Izvor: rs.n1info.com
