Danas je zvanični srednji kurs 117,3176 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije.
Dinar prema evru vredi kao pre mesec dana, 0,2 odsto više nego 2021. godine i na početku ove godine.
Najslabija vrednost dinara prema evropskoj valuti ove godine bila je 13. aprila, kada je za evro bilo potrebno 117,7627 dinara, a najveća juče, 3. oktobra, kada je zvanični srednji kurs bio 117,3037 dinara za evro.
Zašto jak dolar treba da nas brine?
Američki dolar je nikad jači u odnosu na evro, funtu i druge svetske valute. Razlog je što su SAD relativno daleko od trenutnih kriza, pa kapital odlazi tamo. To će imati posledice po potrošače u celom svetu. Nakon što je nadjačao evro, dolar je nadomak toga da se izjednači sa britanskom funtom – po prvi put u istoriji.
Druge ključne svetske valute takođe su oslabile. Japanski jen je ove godine oslabio za skoro petinu u odnosu na dolar i na najnižem je nivou od 1998. Indijska rupija je u ponedeljak bila na istorijskom minimumu, nakon što je ranije ove godine prvi put bilo potrebno više od 80 rupija za dolar.
“Dolar doživljava najveće jačanje od osamdesetih godina”, napisao je u poruci za klijente Džordž Saravelos, šef istraživanja za kurs u Dojče banci. “Zbog te ekstremne volatilnosti, na globalnom nivou se polako pomalja nezadovoljstvo.”
Koji su razlozi za jačanje dolara?
Najbitniji razlog za jačanje dolara je njegova reputacija da je sigurna luka u vremenima kriza. Centralne banke širom sveta zavrću slavine u strahu od recesije i inflacije u evrozoni. Investitori beže ka dolaru koji je manje izložen rizicima.
Drugi razlog je što su američke Federalne rezerve agresivno zategle monetarnu politiku – odnosno podigle kamatne stope kako bi smanjile količinu novca u opticaju i borile se protiv inflacije.
Taj potez Amerikanaca u suprotnosti je sa japanskom Centralnom bankom koja je insistirala na ekstremno niskoj referentnoj kamatnoj stopi, kao i Evropskom centralnom bankom koja je dugo odolevala povećanju kamata.
Poslednje jačanje dolara došlo je nakon što je nova britanska Vlada najavila najveće smanjenje poreza u poslednjih pet decenija.
– Velika fiskalna davanja koja su najavljena mogla bi da pojačaju privredni rast na kraći rok. Ali veće pitanje je – ko će to da plati? – kaže Saravelos, objašnjavajući zašto investitori polako beže iz Ujedinjenog Kraljevstva.
Skuplji uvoz za Evropljane
Dolar bi mogao da dodatno udari evropska domaćinstva po buđelaru. Jer, slabija evropska valuta čini skupljim uvozne proizvode – koji su najčešće izraženi u dolarima. Ukoliko su to sirovine ili poluproizvodi, onda će i konačna cena biti viša.
Takođe, evropski turisti koji odlaze u SAD će manje moći da kupe za novčanice koje ponesu.
U normalna vremena, ipak, slaba valuta ne mora da bude loša. Naprotiv, za izvoznu silu poput Nemačke to bi značilo da su njeni proizvodi konkurentniji na svetskom tržištu jer su jeftiniji u dolarima.
Skup uvoz dalje pojačava inflaciju i prisiljava centralne banke da još podignu kamate kako bi prigušile potražnju. Visoke kamate poskupljuju kredite, recimo za kupovinu nekretnina.
Dokle ovako?
S druge strane, američki potrošači bi mogli da dožive i pad cena jer roba iz uvoza postaje jeftinija. Američki turisti u Evropi moći će da kupe više. Kompanije su sada podstaknute da više vode biznis u SAD, a manje u inostranstvu jer je dobit tamo manja u dolarima.
Ipak, najveći udar bi mogle da podnesu ekonomije zemalja u razvoju koje imaju ogromne državne dugove u dolarima, kao što su Turska, Argentina ili Gana.
Saravelos navodi da je za prestanak rasta dolara neophodno da Federalne rezerve popuste monetarnu politiku, a ove će to učiniti tek kad prođu najveći rizici od inflacije.
Izvor: kurir.rs
