Tim solidarnog preduzeća Organela u poslednje vreme niže nagradu za nagradom. Nakon što su na desetom nacionalnom Forumu za zelene ideje u Beogradu, osvojili jedno od tri priznanja za preduzetničku ideju zasnovanu na održivom razvoju i bespovratno dobili 5.000 dolara, njihov projekat „Bašta može svašta“ jedini je iz Srbije nagrađen sa dodatnih 10.000 dolara u Solunu.
Organela je osnovana 2018. godine po ideji mladog inženjera voćarstva i vinogradarstva Pavla Đorđevića (31), kada je kupio imanje u Valjevskoj Kamenici. Ovaj rođeni Vračarac renovirao je postojeću kuću i upustio se u ostvarenje svojih snova – da radi na selu i da se bavi organskom poljoprivredom.
U poslu su mu se pridružile i brojne kolege, među prvima Miloš Jović (30), sa kojim je studirao na Poljoprivrednom fakultetu, takođe inženjer voćarstva i vinogradarstva, koji sada živi sa suprugom i sinom nedaleko od Organelinog imanja, a malo kasnije i Teodora Tasić Jevtić (29), inženjer arhitekture. Tu su i Marijana Damjanac (26) iz Zemuna, koju jedan ispit deli od diplome Poljoprivrednog fakulteta i Ljiljana Tomašević iz Valjevske Kamenice, koja će raditi na samom imanju.
Servis za uslužno uzgajanje hrane jedna je od njihovih inovativnih zelenih ideja koju su predstavili žiriju, prvo u Beogradu, a potom i u Solunu.
Mi za naše mušterije gajimo povrće i određene biljke koje oni žele, sadimo ih, zalivamo i brinemo o njima dok ne stignu plodovi, a onda ih isporučujemo na kućnu adresu. Svaki klijent može da odabere željenu sortu, recimo paradajz jabučar, šljivar ili volovsko srce i mi to seme onda nabavljamo i, ukoliko se nalazi u zvaničnoj prodaji, uvodimo ga u proizvodnju. Nudimo i biljke kojih nema uvek na pijaci kao što su: potočarka, kopriva, maslačak“, objašnjava Pavle za Priče sa dušom.
U praksi, to izgleda ovako: jedna porodica iz grada iznajmljuje određenu površinu zemlje u selu kod Valjeva; zatim, sa Organelinim timom se dogovaraju oko toga šta bi želeli da imaju od povrća. Nakon toga sledi setva i uslužno uzgajanje.
Najčešće se bira po jedan ar površine, ili manje, zavisno od kultura koje se sade. Zakupci uvek mogu da se informišu šta se dešava, recimo sa njihovim krastavcima, zelenom salatom, tikvicama, lukom, krompirom i drugim povrćem, kao i da svrate na imanje ako žele da učestvuju u sezonskim radovima.
Svaki klijent dobija tablicu na kojoj piše naziv tog dela bašte: prezime porodice, imena članova i slično.
“Naš posao je da vodimo računa o samoj bašti i vrlo nam je važno da sve bude transparentno. Kod nas je sve lako proverljivo. U organskoj proizvodnji je neophodno da budete sertifikovani, ali i da imate poverenje sa kupcima. Ono se stiče kada ljudima otvorite vrata da mogu da dođu kad požele u tu baštu, čak i da rade sa nama ako žele”, objašnjava Pavle i dodaje da se plodovi isporučuju jednom nedeljno na adrese u Valjevu i Beogradu, onim redom kako šta sazreva.
“Samim tim što klijenti taj zakup bašte plate unapred, oni dobijaju povoljniju cenu organske hrane od one u slobodnoj prodaji”, kaže Teodora, i dodaje:
“Mi na taj način kao mala firma imamo siguran priliv sredstava, ujedno se izbegavaju preprodavci, a hrana dolazi do kupaca direktno sa farme. Povrće se ujutru bere u Kamenici, a već popodne je u stanovima u Beogradu. Nema propadanja hrane, već ono što je ubrano to se isporučuje”, objasnila je Teodora ovu sjajnu biznis ideju.
Izvor: pricesadusom.com
