Za prosečnog građanina Srbije, račun za struju je pun nejasnoća i nerazumljivih stavki, te je analiza računa često predmet rasprava na temu “šta to toliko plaćamo”. Uz konsultanta Bogdana Petrovića, portal “Nova” analizira stavku po stavku. Uzmite neki svoj stari račun i krenimo redom.
Obračunska snaga – izražava se u kilovatima i to je maksimalna aktivna snaga koju je distribuciija odobrila potrošaču, u slučaju da je u istom momentu uključio sve uređaje u domaćinstvu. Ta snaga je uvek dostupna potrošačima i ovaj iznos je obavezan za plaćanje, pa čak i onda kada nema realne potrošnje, kao što je slučaj kod praznh vikendica i lokala.
Trošak garantovanog snabdevača – ova stavka plaća se u fiksnom iznosu i takođe ne zavisi od potrošnje u domaćinstvu, odnosno, plaća se i ukoliko je potrošnja nula kilovata.
Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije – Bogdan Petrović objašnjava da je ova naknada zapravo “naš doprinos” razvoju takozvanih “zelenih kilovata”. Naime, od građana se naplaćuje taksa, kojom će EPS dalje da otkupljuje struju nastalu iz obnovljivih izvora energije. Navodi i da se godišnje, na ime ove naknade od građana naplati oko 150 miliona evra, te da će ove godine taj iznos, kako kaže, možda dostići i 200 miliona.
Naknada za za unapređenje energetske efikasnosti – Ova naknada je simbolična, kaže naš sagovornik i navodi da je to neka vrsta načina da država dođe do novca, koji će kasnije ulagati u zamenu stolarije i adaptacije objekata, kako bi trošili manje energije.
Akciza – ona ulazi u osnovicu za obračunavanje poreza, a Petrović napominje da je ova stavka deo evropske prakse, sa kojom je usaglašen naš račun za električnu energiju. Obračunava se proporcionalno prema potrošnji, pa tako, oni koji imaju malu potrošnju plaćaju i simbolične iznose.
PDV od 20 procenata – U Srbiji se porez na struju plaća u standardnom iznosu od 20 odsto, a naš konsultant navodi da su zbog energetske krize, pojedine zemlje prebacile struju u nižu poresku stopu. To je, kaže on, između ostalog u našem okruženju uradila Hrvatska, pa je zagovornik da bi taj model mogao da se primeni i u Srbiji.
Taksa za javni medijski sevis – Iznos ove takse je 299 dinara, ona ne ulazi u osnovicu za PDV i plaćaju je svi građani koji imaju registrovano brojilo. Petrović kaže da je to politička odluka, koja nije svojstvena drugim evropskim zemljama.
Izvor: nova.rs
