Mnogi građani sada žele da štede struju u kući, ali logika koja se mnogima nameće često nije ispravna. Da li je pametno gasiti bojler, ili ga držati uključenim non stop, kako prati sudove, gde ima prostora za uštedu…
EPS još procenjuje koji model bi bio najbolji za motivisanje potrošača, a pominju se 2 opcije. Prva mogućnost je da se građanima umanje računi srazmerno procentu manje potrošnje u odnosu na isti mesec prošle godine, a druga da se za njih cena kilovata naplaćuje sa popustom, odnosno manje od 8,144 dinara po kilovat-satu koliko iznosi posle najnovijeg poskupljenja.
Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac kaže za Euronews Srbija da se neracionalno odnosimo prema energiji i smatra da ima prostora za njenu uštedu.
“Potrošači su ti koji će diktirati kako se troši energija, a ne uređaj. Samo racionalnim korišćenjem energije u domaćinstvima je moguća ušteda od 10 odsto, bez dodatnih finansijskih ulaganja, dok bi sa uloženim minimalnim sredstvima ta ušteda bila i do 20 odsto, a kada bismo sproveli ozbiljne mere i uložili u obnovu objekata i termo-tehničke sisteme, potrošnja bi mogla da se prepolovi”, tvrdi profesor Banjac.
On napominje da najviše energije domaćinstva troše za grejanje, oko 60 odsto, dok je ostalih 40 odsto na ostale uređaje u domaćinstvu, od kojih se svakako ističe bojler, koji troši oko 9 odsto energije kao sledeći najveći potrošač, pa šporet za kuvanje, klima uređaj, veš mašina i ostali kućni uređaji. Profesor ističe da tamo gde se najviše troši, može najviše i da se uštedi.
Banjac objašnjava da se izraz “energetski vampiri” koristi za uređaje koji neprestano rade i koji realno troše malo energije, ali da zbog toga što rade 24 sata bez prestanka ipak potroše količinu energije koja nije zanemarljiva. To su kompjuteri, televizori, vaj-faj uređaji, risiveri. Njihova potrošnja energije je gotovo neprimetna, ali kada se sabere tokom godine vidi se da nije mala. Profesor napominje da neke studije pokazuju da se i do 5 odsto struje može uštedeti isključivanjem televizora, risivera i ostalih uređaja kada ne boravimo u prostoru i kada ih ne koristimo.
Kada su u pitanju kućni aparati, profesor kaže da se ušteda energije kod bojlera može postići podešavanjem temperature vode do određenog stepena, ali i racionalnim korišćenjem, odnosno tuširanjem, a ne kupanjem u kadi.
“Svako pregrevanje i podizanje temperature za po jedan stepen više od onoga što nam je potrebno, povećava potrošnju za 7 odsto, dok nešto manje, oko četiri odsto trošimo ako hladimo taj prostor. Ko se greje na struju, preko grejalica i drugih uređaja bi trebalo da pređe na grejanje pomoću toplotnih pumpi i klima uređaja, jer će tako smanjiti potrošnju električne energije za tri puta”, napominje profesor Banjac.
Na to ukazuje i električar Tomislav Micić i kaže za Euronews Srbija da je električni kotao najveći potrošač struje za grejanje, a da ga najčešće postavljaju investitori koji ne mogu da priključe zfrade na centralno grejanje.
“Ovo grejanje je dobro za male stanove do 40 kvadrata sa dobrom izloacijom, jer su tu gubici mali. TA peći su najmanji potrošači kada je u pitanju grejanje, zbog toga što se noću pune i troše jeftinu struju. Bojler jeste sledeći najveći potrošač struje po snazi, ali to sve zavisi od ukućana. Ako ima više članova porodice i mladih, može da potroši baš mnogo, jer stalno mora da se dogreva ili da bude stalno uključen. Mašina za sudove i za veš su, takođe, veliki potrošači, snage 2 kilovata i sve zavisi koliko se često koriste”, kaže Micić za Euronews Srbija.
On napominje da je za grejanje vode u bojleru najrentabilnije da se on uključuje noću.
“Ako posmatramo penzionersku dvočlanu porodicu, oni mogu na bojleru da uštede tako što će ga uključiti u ponoć i isključiti u osam sati ujutru, jer je noćna struja četiri puta jeftinija od dnevne. Kome je to dovoljno, imaće uštedu ako tako bude radio”, tvrdi električar.
On napominje da televizor, zamrzivač, frižider troše do 200 vati i ukazuje da je to i do deset puta manje nego veš mašina.
“Oni su grupa malih potrošača, dok su kompujetri između, jer troše do 500 vati, u odnosu na 2.000 vati gde su bojler, mašina za pranje veša i posuđa. Tu su i fen i pegla, koji se kratko koriste i ne potroše mnogo, ali troše mnogo više od TV i računara”, navodi Micić.
Aleksandar Kovačević, ekspert za energetiku je izjavio da se načelno štednjom može doći do manjeg računa, ali ukazuje da najveći deo stanovništva već štedi.
“To su oni koji se nalaze u zoni energetskog siromaštva i već troše dosta skromno i gde postoji znatna redukcija grejanog prostora tokom zime. Ti potrošači nemaju mnogo prostora za uštedu. Iako Srbija troši tri puta više struje od evropskog proseka, to važi samo kada je u pitanju odnos između potrošene energije i nacionalnog proizvoda. Sa stanovišta domaćinstava, potrošnja je negde na proseku ili čak ispod. Ukupna potrošnja po stanovniku je dosta mala za evropske prilike”, tvrdi Kovačević.
On kaže da štednja u ovom trenutku, dva meseca pred početak zime, jeste mogućnost i da tu nemamo mnogo izbora. Ističe i da se potrošnja energije svakako mora uskladiti sa sposobnostima proizvodnje i uvoza i ukazuje da je druga dimenzija je cena.
“Potrošnja energije se mora uskladiti. Imamo sada vrlo visoku cenu ogrevnog drveta koja će imati veliki uticaj na stabilnost celokupnog energetskog sistema. Ili će ta cena ići naniže brzo i mnogo ili će pak cena električne energije brzo i mnogo ići naviše”, rekao je Kovačević.
Izvor: euronews.rs
